Топола

343

порти. Ево шта су о томе наредили: ,1) Дунавске кнежевине Плашка, Молдавпја од сада ће завйсити од високе порте, сугдасно старим капитул ацпјама и царским хатишериФима, којп су определили и утврдили права и преимућства, којнма се те кнежевпне користују. Никако искљуппво покровителство од сад не може иыати места у тим земљама. 2) Впсока Порта задржавајућп иотяуно врховну власт, допустите тим кнежевинама независну и народну управу, и следствено потпуну слободу вере, законодавства, трговине и пловидбе. Сви иланцн, који се налазе у царским хатишериФима односно унутрашве организације тих кнежевина, могу се развијати у духу тих напела и према потреби земље. Земљиште тих кнежевина не може бпти никако смавено. 3) Висока порта увнђајући по својој мудрости, да политично ставе тих трију кнежевина типе се општих интереса Европе, сугласиће се на пријатељско мвеве уговарајућих држава, како што се типе одржава постојећег законодавства, тако и што се типе измене вегове. У тој дељи она ће саслушатп жеље сваке државе и потврдпти хатишерифом сва права и преимућства поменутих кнежевина. Пошто објави тај хатишериФ она Ье га доставити осталим државама које ће од своје стране, пошто га прегледе, јампити за вега. Оружана народна војска која je организована за унутрашњу и спољашву сигурност, може се развијати по потреби и средствима земље. Услови системе одбране узеће се на ум у ошптем интересу порте, кнежевина и Европе. 5) У слупају сумве која се може изродити поводом тумапења хатишериФа, гаратне силе испигаЬе заједно са висиком портом извор и тамну страну питава. Оне ће употребити сва средства да утврде сугласност. 6) У слупају ако се унутрашви ред у тим кнежевинама поремети, никакво оружано мешаве у вихове земље не може се допустити без договора и сугласија на то свију гарантних сила. Дворови се позивљу да у кнежевинама не узимљу под заштиту странце, којих интриге могу бити опасне или за мир тих кнежевина или других суседних земава. Порта од своје стране наложиће кнежевима, да не трпе у својим земљама странце онакве какве смо впше обележнли и да не допусти својима ыешати се у интриге, које су опасне било за унутрашви ред земље, било за суседне земље.“ На састанку 14 (26) Марта покренуто je било пнтаве о наследвим правима Обреновића у Србпји, утврђеним неким царским хатишериФима. Говорећп о средствима којима се најбоље може поправити ставе румунских кнежевина, представници договарајућих се сила признали су и да државно биће Србије спада у ред ствари о којима се морају побринути државе ради извршева првог услова уговора о миру. Но положа) те