Топола

344

кнежевппе нпје сасвпм једнак са положајем других двеју. По томе за Србију бпЬе дововно, ако се вој ујамче она ирава којаје Порта признала по договору са својпм савезнпцпма. Та прилика штоjeјевропска конФеренцпја која je пзмеђу осталога размпшљавала о судбп Србпје, била у Бечу, нпје била без утпцаја на државнпке у Београду. Од тог доба аустрпјскп конзул Радосаввевпћ пмао je велпког утпдаја на српску владу. Аустрпја, којој ппје пспало за рукоы да заузме Србпју, нашла je друго средство да je покори своые утпцају. Впдећп да ће се у свакоы случају при заквучпваву мира покренутп пптање о правима Србпје п о насведнпм правима Обреновпћа, она се решила прпмамптп на своју страну Карађорђевпћа, обећавајућп му да ће пзрадптп код Порте насведност кважевског достојанства за вегову Фамплпју. Карађорђевпћ радо прпмп предлог Аустрпје, које je глас тада много значпо. На једном састанку бечке конФеренцпје, она прпдружп свој глас онпма, којп су тражплп да се руска Флота на црном мору огранпчп и објави да ће одказ Руспје да прпмп тај услов сыатратп за повод к рату. Koje због тога захтевава од стране Аустрије, које због тога што Севастопов још није био узет, па се Пнглеска боала рускпх лађа у веговој утокп, које пак због тога, што je Фрапцускп император тражпо војенс славе, која бп напомпвала победе прве пмперпје, бечка коп Ференција нпје пмала нпкаква успеха. Рат je трајао докле ппје узет Севастополь. Вест о паду Севастопова буде поздрављепа у Београду пудвавом топова, п КарађорђевпР пошве пашп свога представнпка да званпчно поздравп п честпта тај успех. Народно одушеввеве, које се у почетку рата жпво псказпвало свуд по земвн, почне малаксаватп после те вестп. Народ српскп ппје бпо задовован таким током стварп п своје негодоваве окрене против Карађорђевпћа п вегове владе, према којпма нпје впше пмао нпкаква поверева п поштовава. Најзад у почетку 1856 годпне опет се међу ратујућпм државама покаже готовост за мпр, на основу она четпрп услова, којп су били узетп у бечкој копФеренцпјп. 20 Јануара (1 Фебр.) прпстану да на том основу за трп недеве саставе нову конФеренцпју у Парпзу, с том оградом да ратујуће државе пмају право радп општнх интереса Јевропе чппптп п нове поједппе предлоге оспм она пређашва четпрп. П допета 13 (25) Фебр. отворп се парпекп конгрес п 18 (30) Марта буде заквучен парпекп мпр, па коме буду донешенп одпоспо Србпје следећп заквучдп: ,Кнежевпна Србпја остаје, као п пређе, под врховном власти блпстателпе Порте, сугласно с дарекпм хатпшерпФОм, којпм се утврђују п опредевују права п препмућства Србпје п ујамчавају државама, које овај уговр заквучују. У след тога спомепута кпежевпна задржава