Топола

345

своју незавпсну унутрашву управу п потпуну слободу вере, законодавства, трговпне п пловптбе. Бдпстателна Порта задржаће право основано на пређашњпм уговорнма да држи свој гарнизон. Без предходног одобрева гарантпих спла неће ce допустнти никакво оружано метанье y српске стварп. “ ( 11S ) Таким начпном парпскн мпр није додао нпшта онпм правпма п препмућствпма, која je Србпја имала још од адријапопољског мпра. Но парпскп je мпр сасвпм нзменпо одношај Србпје према осталпы јевропскпм државама. Од тог доба права Србпје дошла су под опште јемство јевропских држава и оделпта захтевања Руспје нису нмала за њу обвезне силе. Но тн одношајп, којп су после псточног рата утврђенп на доњем Дуяаву, отворили су врата аустрпјском утпцају на српска дела преимућствено пред другим државама. Српска влада, којајемало пре тога онако неповерљпво гледала на оружаве Аустрпје, сад се потпуно подала аеном конзулу, којп нпје впше плашпо оружаном пптервенцпјом. Томеконзулу, Радосављевпћу, подносплп су сва важнија дела Србпје на преглед п решење, као што je пре тога Вашченко прегледао сппсак ко ће доћп у савет. Без борбе и без пораза српска кнежевнна постала je тако рећи провпнцпјом Турске плп Аустрпје. Располажућп по својој вољп у Јашу п Букарешту при помоћи војничке силе, аустрпјска дппломацпја, пмала je пстп значај и y Београду благодарећп не својој сплп, но слабости ондашве српске владе. Попечптељпма тада у Србијп бплп су такп људп, којп су сматралп да je то попуштаве Аустрпјп не опходно. Но у савету п народу расла je сваког дана опозпцпја против Карађорђевпћа п његовпх попечптеља. Вучлћ бпо je озлојеђен што су ce пстаклп напред нови људп за време овпх последних догађаја, пајесве једпако дражио чиновнике и подстрекавао на борбу против кљажеве властп п подржавао незадовољство у народу. У почетку 1856 годпне непрпјатељство између кваза п савета дошло je дотле, да je савет забранио својим члановпма сваке пнсмене свезе с каазом. Кааз je опетод своје стране увпђао да треба променнти устав, плп бар ону тачку, на коју се ослањала сва спла савета; и с тога тајно поднесе султану на одобрение пројект повог устава за Србију. У том пројекту књажевска власт признавала се за насљедпу у породпдп Карађорђевпћа , народна скупштнна бпла je сасвпм унпшхена п могла се сазвати само у том случају ако се прекрати лоза Карађорђевпћа. На место савета требало je установптп два стална одбора, чланове којпх бп Књаз постављао и мељао по својој вољп: једап од тих одбора водно бп бригу о админпстрацпјп; а другп би пмао права да прима пли не прима, а не п да преддаже