Топола

346

законе. Најзад нови пројект устава ставвао je y дужност Србији да издржава сталну яародну војску ради заштите осыанске царевине. Но Савет дозна за тај покушај кваза, па ион у име народа састави акт који такође предсгавп Порти. Тај акт састоји се из три дела; у првом делу изложена je тужба против кваза; у другом од осам тачака изложено су народне жел>е и молба да се исправе границе; у трећем делу изложен je нови пројект устава. У тужби против кваза наводи се ово: „Познато je министрима веговог величанства султана, у каквом се ставу налази администрадија ове кнежевине за овпх неколико последвих година. Народ српски, изыоливши од свога премилостивот дара 1842 године потврђеве кваза Алексадра, надао се да ће тај кваз не само учинити крај пређашвим неправдама, него да ће још својим владавем преыа Порти и својнм бригама о благу народа свога доћи дотле, да ова земва постпгне онај ступав благостава и развитка , који одговара жевама веговог величанства султана и законитим интересима земве. Но у тој надн својој народ се горко преварио. Првих година своје владе, док још није уклонно од себе вуде веште и царству предане и док je слушао благонаклоне савете дарске владе, још се могло надатп да ће он временем стећп искуства потребног за управу земве. Али што се год шпло даве унапред, то je слабила та нада, и најпосле сва радва верних дару и народу вуди свела се на то, да уздржава кваза од вегове слабости и незнаве толпко поправва, у колпко не бп било одвећ штетпо за отадбину, а о корпстп каквој нпје већ могло бпти ни речи, почем су све наде о поправки кваза исчезле. Но и тај последвп труд, од кога je мало било вајде, постаје сад немогућим, jep je кваз већ сасвим уклонио од себе вуде, који нису могли да предпоставе вегове личне корнсти корнстима царства и народа, н таким начином идуЬи од зла на горе, он je довео ствар дотле, да пријатевпма царства п народа не остаје ншпта друго, веЬ с тугом да оплакују судбу своје отадбине, да с тугом трпе тако ставе, које понижава и царство и земву , и да с нестрпљевем изгледају онај час, кад ће кваз Александар престати да заузима тако узвишено место, на коме треба да седи такво лице, које бове доликује достојанству блистателне Порте и интересима народа. Мпнпстри веговог величанства султана зна ће потанко у какве je погрешке огрезао кваз Александар, а и друге све впше властп , које су пмале с впм каква посла, могле су се увернти о веговом несталном карактеру, а такође и о веговим сваковрсним интригана, којима je он тражио потпоре то код једног то код другог двора, ради своје лдчне корпстп