Топола

347

на штету законитнх интереса царства и народа. У тој цељи он je приписивао своме народу тежве к нереду, да би тиме кад што наддежним отоманскпм вдастима, а кад што и аустријским доказао потребу да усредсредп војску на гранпцн Србпје, а посде да то употреби као демонстрацију у своју дичну корист. Но још се боље виде вегове неправедне и нерасудне тежве из овог поступка, што je он тражно помоћи од Аустрије да протера из земље све знатније људе, које je сматрао за опасне, не у сљед каквог виховог неумесног отпора, већ ј едино у сљед тога што они нису хтеди да учествују у веговим дедин а и с Ьутавем неодобравади вегове поступке. И што je год виднији био такав подожај ствари, тиы je он упорније држао се те системе свога рада, не стидећи се ни страних држава, које су већу правду чиниде веговим поданицима него он, вихов прирођени погдавар. Таким начином надо по мало он je навикао да сматра ту стрпељпвост, с којом су сносили вегове нерасудне поступке, као знак неке привпдне снаге своје и дичне победе над политиком сввју онпх пностраннх и туђеземних лица, која нису могла бнтп веговим удворицама. Шта може настати из таког става? Само зло и за земљу и за народ. У самој земљи сви засдужни људи, који нису могли да одобравају оно, што засдужује најстрожију ссуду, обедеженп су као противниди у такој мери, да сад не може внше бити никаква сбдижева измену вих и кваза. Према страној подитици таке су исте жадосне посдедиде. Представнпци Порте и других великих држава, као прпјатељн царства и народа, осуђују рђаве поступке кваза још строжије и уместније, јер они по своме независном подожају и по својој увиђавности могли су још боље и непристрасније оценити поступке кваза, него овдашви л>уди, а то показује да он и према Вима нема поверева, него се повија по савету једног страног агента, који ласка веговим сдабостима и потпомаже Вегове дичне користи на штету државе и народа. Таким начином све, како у унутрашвој тако и у спољној подитици, што негоди веговим дичним интересима, прогдашено je за опасни едеменат и тиме je кваз поставио себе у такав усамљен подожај и неповереве према сваком, да га из тога става ничија мудреет, ничије увереве извести неможе. Будући од природе сдабог ума, необразован, тајно неповерљив , и бидући доведен својим вдадавем и својим погрешкама у такав усамљен подожај , да се око вега надази само некодико рођака и удворпца, он je дошао дотде да није ни мисдити на какву поправку било добррвољну било принудну. Ређати све неправде, које додазе од таког става, незасдужна гонева, која се чине против уважених људи , награде и сабдазна оддиковава