Топола

229

je чешка круна била некада у „леничкој“ свези са немачком царевпном (што нпгда нпсу препознавали чешки публициста): опет зато ни једном зналцу псторпје не може ни на крај намети доЕп да се посумва: да ли се користовала државна власт у чешкпм земљама самосталношћу у унутрашњпм пословима и да ли су била законита права чешке круне на такву самосталност. Целом je свету познато, да неыачки дареви, на основу само свога достојанства, нпсу могли урадити ништа са четким народом, да им није припадало право ни законодавне, ни судске, нити извршне власти ни у земљама чешке круновпне, нити над Чесима ; да они нису пмалп права да узимљу из ових земаља ни војску, нити какве друге регалије, да ни једна од области, које су спадале у састав земаља чешке круне, ннкада није била додавала ма каквом од постојавшпх некада десет округа немачкпх, да се власт даревинског суда никада није простирала на чешке земље и т. д. да je сво оно једннство земаља чешке круне са нема ком царевином, које се задржало досада мора бита разсматрано, не као сајуз народа с народом, но тек као сајуз владара с владаром. Но ако би когод зажелио, да по примеру сајуза, који je некада био између кнежева, сада уједини сами народ чешки са народом немачким: онда би таква жеља била сасма нова, која нема никаква темеља, изтичуЕег из историјскога права, и ja лично не могу никако да joj служим, док не добијем за то јасно исказаног и снажног пуномоЕија.“ я Други узрок, који ми забравује да участвујем у вашим веЕавима, састоји се у овоме, да судеЕи по свима извештајима обнародовании до сада о цели и намери вашега сабора, ви неукловено тежите и тежиЕете за там, да Аустрију као самосталну државу, неизлечимо ослабите јес! учинитн да je немогуЕи обстанак те државе, очуваве, целина и ојачаве које je било и мора бита велико и важно питаве не само за мој народ, веЕ и за читаву Европу; реЕи Еу внше —за човечанство и цивилизацију. Ви знате каква држава влада целим Истоком наше часта света; ви знате, да та држава која je достигла сада до громадне (колосалне) величине, расте и крепи се унутра у границама са сваки десет година у веЕој мери, иего-ли што je то могуЕе за западне земље; да je она у унутрашности неприступачна и непобедива, давним je давно заузела претеЕи положај с поља, и онако, како je преобладала на северу, онако исто побуђивана природним нагоном, тежи и тежи Ее да се разшири на југ , да сваки корак који би она крочила унапредек на томе путу, с временом мора неизбежимо довести до остварева нове свесветне царевине, т. ј. до неисказаног и неодбојног зла, до несреЕе