Топола

230

без мере и граница, о којима ja, као славенин телом и дутом, и опет у интересу човечанства јако би жалио, ако би се ова даревнна и огласила да je опште славенска. Ja морам овде рећи, да ыноги с подједнаком неправдой називљу и рачунају ме у Ђерманпји за непријатеља неыачког, у Русији за непријатеља руског. Никаквим начином, ово изјављујем громко и јавно, ja не могу бити непријатељ Руса; напротив ja разгледаы с великом пажњом пса радосним саучашЕем сваки успех, који пос-тиже овај велики народ у својим природним границами на путу цивилизацнје, и опет не гледеЬи на сву иламену љубав к ыоые народу, ja ценим још више интересе човечанства и просвете, него-ли оделнтог народа и усвед тога већ једна могућност свесветне руске царевпне налази у менп самог одсудног противника, не с тога што je она руска, већ чисто с тога, што би она била свесветна. Би такође знате да на југоистоку Европе, код граница руске царевине, живе ыноги народи, сасвим различии по своме пореклу, језпку, исторнји и обпчајима: Славенп, Румуни, Мацари и део Немаца, а да не говорим о Грцима, Турцнма и Шкпппма (Арбанаснма, Арнаутпма), од којпх ни један сам по себп нпје толико моћан, да би на сва будућа времена кадар био одупирати се своме оснажавајућем се на истоку суседу ; они Ее бити кадри да то учине тек онда, кад свп склоне један тесан и тврд савез. Права животна артеријал) овога необходнога сајуза народа јесте Дунав, па с тога централна управа сајуза не треба далеко да се уклава од те реке ако хоЕе да буде и да остане заиста моћна. Доиста, кад яеби ни било аустријске царевине. онда би необходно било, у интересу Европе, шта више у интересу човечанства, одма je створити. „Зашто смо ын видели ту државу, која je наыевена и природой и историјом да буде штит и подкршье за Европу од свакојаке врсте азијских елемената, зашто смо видели ми ву у критпчке минуте предану на жртву силнпм комешавнма, безпомоћним и безуправнпм? Зато, што у несретном слепилу, она већ одавно није познавала стварне цели свога бића, основане на праву и обичају, и није их удовлетворила ; ja разумей овде ону основну задаЕу везину, по којој све народности саједињене у државн и све вероисповестн морају се корнстовати потпуном равпоправношЕу и заштитоы закона. Народно je право без сумве право уронено ; ни један народ на свету нема права желити, да вегов сусед жртвује собом ради вегових корпсти ; ни један народ нпје дужан ради користп свога суседа да се одрекне од себе или да сам себе преда на заклаве. Природа не по-

А) Жила, која разноси по телу крв. Прев.