Топола

349

y рукама неколико злоћуднпх људп, да бп целокупно благостайе што je даровано по неисцршьпвом благоволењу царском п утврђено јемством свију велнкнх држава, вредило само у толико у колнко се то подудара са волом и лнчним пнтереснма кйаза и йегове околпне. Ако блпстателна Порта у своме високом достојанству може трпетп, да се у Србнјп врше без казни овака дела, која неодговарају великодушнпы правдолубнвпм намерама йенпм пда йени представнпци у Београду буду безснажнп сведоцп таког ужасног позорпшта, опда српском народу неостаје нпшта друго, него да очајава о својој судбпнп, п да без сваког уздања у правду п наде на поправку преда се слепо току догађаја. Све установе, законп, промене у уставу п т. д. све je то слабо да огравнчп зло које долазп од тпх лудп. Промене мпнпстарства такође не бп пмале нпкаква успеха, јер кйаз je већ навпкао да управла по својој волн, п као поглавар земле пма право да заповеда мпнпстрпма па за то може трнети само оне којп угађају његовој самоволп и таким начином све бп се радпло само по волп кйаза; а он je досада јасно показао шта хоће и чему се од шега надатп можемо. То je по стало ошпте уверейе народа српског п он сад ставла пнтаве о унутрапш>ем стайу Србпје у зависност од пптања о положају књаза. Но још боле би се могло сазнати мневе народа о унутрашвем стайу кад бп се предходно решило пптайе о самом кйазу, jep тада бп се то мнейе наказало слободно и незавпсно. А све je то у власти блпстателне Порте, jep кад je она дознала о жалосном стању Србпје п добпла уверейе да je неопходно нужно поправптп то стайе, онда Порта има п узрока и права и начина да сбацпкйаза као сасвим неспособсог за управу и да поставп прпвремену владу, која би сачувала у земли јавни поредак; затим приступи на уређепе новог начина државне управе и најзад наредила нови избор књаза од најважнијих и најзасужнијих и најдостојнијих лица. Тиме бп блпстателна Порта одговорила најзаконптпјпм жељама п потребама Србпје п наново потврдпла оне везе које везују благостайене йено о благостайу верног народа српског са верпошћу п прпзнателношЬу овог парода према своме премилостпвом цару.* Таким начином Карађорђевић дочекао je то доба, кад je народно незадовољство, пзазвапо сповашйпм одношајнма п унутрашйпм незгодама, прпппспвало се народом, чпновнпдпма, а нарочито саветом самом кйазу. По почем je потреба државне промене представлена у пме народа, то je том акту којим се обтужује кйаз додат п сппсак пародппх жеља, које се састоје y следећем: ,1) Ради одржайа п ослгугурайа неутралностн српске кнежевине да буде утврђено, да нпчпја