Топола

350

војска. ни блистателне Порте, ни ма које друге државе, неыоже ућп у Србију, пли прећи преко аенпх земаља. 2) У тој истој цели да сви турски гарннзони изађу из Србије, и градови где су они становали, да се разруше. 3) Да се хатишери® од 1830 године, који наређује да се сви Турци иселе, потпуно изврши, ида се сви Турци који данас станују у Србији иселе из не, оспы онпх еојп бн признали српске власти и законе, у ком случају добили би иста права, која имају и Србп и потпуну слободу вере. Ъуыручкп одношаји измену Србпје и блпстателне Порте да се точно уреде на основу узајамностп. 5) Све што je блисталелна Порта заклучила са странны државаыа или што бн одсад заклучила, а што не бих било сугласно с правиыа и автоноыщоы Србнје, да не буде обавезно за Србију. 6) На тоы основу лида и пиања свпју странаца што жпве у Србији, осны диплоыатских и консулских агената и њнхове свите ыорају подпастн под српске законе, да бисе тиые осигурало јединство законодавства и власти. 7) Србија ыоже држати своје агенте не саыо у Цариграду, него и код других гарантних дворова. 8) Да се зеылишту кнежевине српске прпдруже и она ыеста, која јој прппадају по топографској карти, којол су опредељене границе Србије, а и по извештајина рускпх и турских коыесара, којп су 1830 године пзаслати да прегледају гриницу, но EOja су ыеста тада по злоупотреби остала ван Србпје.“ Пз тог списка народнпх жела впди се, да je Србија још тада брпнула се о тоые, да се турскн гарнизонп иселе пз градова, а осталн Турци подвргну српскпы законный, да се нераспростиру на СрбнјЈ они уговорп, које je Порта везала са странны државаыа односно странаца, што у Србпјп станују п о псправкп јужне и западне границе. Прва од тих жела сад je сасвиы постигнута, друга од чести, трећа стоји још неиспуњена. На крају тога народног акта додат je бпо пројект новог устава за књажевину. Он ce састојао пз 85 параграфа, којп су распоређенп бплп у девет глава: у првој глави говори се о полптпчнпы правиыа Србпје и тпые се тај устав одлпкује од онога што je издат 1839 године; у другој глави изложена су грађанска права Србнје; трећу главу саставља саыо један параграф, у коы се управа у Србпјн назива уставно ыонархичноы, с деобоы власти на закояодавну, извршну и судску; у четвртој глави обележена су права и дужностп кшаза; упетој главп одређује се круг рада државног савета, члановп кога постављају се на цео жпвот п ыогу бити сбачени саыо по доказаној крпвпцп; у шестој глави говори се о попечптељпна (ыпристрпыа), број којихзависиће од разнпх прплика п потреба; у седној