Топола

351

глави изложена су права п дужности судија и у опште чиновништва; дев. и поел, глава тпдала се самог устава. Но, по чудноватој наследствености, у том пројекту устава, није нигде ни споменута народна скуиштина, што сведочи да je сав тај пројект био производ великаша ( 113 ). Као што се види, према захтевима кваза, противници вегови умели су представити порти још важннје захтеве и назвати их оиштенародним. Порта обседнута тако с обе стране, није ништа радила ни по жељи Карађорђевпћа ни вегових противника. После тога, противнпци кваза почели су радити преко паше београдског да порта дозволи бар то, да се сазове народна скупштина, да извиди владине погрешке и да je изнири са незадовољном партајом. Но порта им одбије и то захтеваве, што још већма распири незадовољство против Карађорђевпћа , jep се тиме одузиыало од народа и последве средство, да непосредно искаже ввазу своје жеље. Незадовољство расло je сваког дана све свише, и то je највише распахивала Аустрија. Узевши сасвим y своје руке слабог кваза, она je сасвим .посмотрено и сасвим јавно пред народом показивала свој утидај на срнску владу: Eben консул, пуковнпк Радосављевнћ долазио je готово редовно на министарске седнице и давао je савете своје попечптељима не само у спеллим, него и у чисто унутрашвим пословима. Најзад дошло je дотле, да су о већим народним празнидима долазили из Земуна аустријски ОФНдири у повеЬим гомилама и саставхади парадну свиту кваза. Српски народ све јаче осећао je потребу да се ослободи од тог наравственог јарма, под којн га je ставила влада. Но присталиде Карађорђевића упивале су се из петних жила да га одрже у власти. Вучић, пошто се помири с квазом, почне напомивати народу заслуге оца кважева, и желеРи тиме подржати сина, објави пнсанију на споменик Карађорђу н упише од своје стране на ту цељ сто дуката. Но та мисао није тада нашла у народу онаког одзива, какав се могао очекивати по успомени , коју народ има о своме првом „вожду“. Савет није хтео од своје стране нимало да подржава прикушьаве тих прилога. Но и ако су били незадовољни с квазом протнвници вегови нису били сугласни нимеђу собом, jep сваки je хтео да заузме најважније место. На евршетку 1856 године Савет и народна нартаја почели су јавно викати против тадашвег представнпка Стевана Марковића. Вучић je хтео да то место заузме Паун Јанковић; но Аустрнја подржавала je Марковића. Кваз говорио je Вучићу да неможе узети Јанковића, што je он позн ат као присталица Русије, на Ье друге партаје одмах досађиватп владп разним захтевнма. Кон-