Топола

378

вишно б ити ако овде приметило, да je борба уставобранитела противу књажевске власти и учешће Русије у њој иривукла на се пажњу западне Европе а нарочито партаје као неиријатеља Русије. Последица овога била je појав брошури, у Eojoj се изказују сви они обзири, који су се проводили у 1848 к 1849 године а тако исто окренутп су били и противу Русије, која се мешала у јевропску револуцпју. Највише се на догађаје у Србији обращала пољска емиградија, у брошурама Бистрожоновскаго, о којпла je споменуто у прим. 89 к првој чести. Поричући скору револуцију у Европа и нсточну кризу, Бистрожоновскн говори између осталога следеће обраћајући се својим поукама к Србији ; »У неточном питању Русија пыа јасну дел, определену и свила познату; она хоће да овлада Цариградош, јер тада би Дрно море било руско језеро, Сам положај Русије даје јој прилике да извршп свој план што може бити лакше и поотојаннје. Русија сс не бојп непрпјателских смутња у својој земли ; то je познаю деломе свету, и од оваких подузећа љених највећих непрпјателства уздржава je успомена катастрофе 1709 и 1812 године. Алп положај Русије неће битп такав кад се укаже прилика да ce подстакну љенн непријатели, y њој самој. Ето зашто и сва Јевропа не може да задржи Русију од владавине Дариградом, ако само евроиене државе не спреме устанак у Полској и не подрже пробуђену нацијоналност јужних Славена. Русвја то зна, и разуме свој положај и потоме путеви љезине политике веома су прости, п једнаки, премда ce они јављају у раз лпчним Формама. Русија овладавшп Полевом хоће да уништи нацијоналност Пољске; а тако исто она тежида сбршпе и надијоналност јужних Славена ; а нарочито Срба, што joj je сад имотуће, над се она већ меша у унутрашње ствари славенскнх земала. »После Русвје, ерпекпм се питањем највпше интересује Аустрија ; алп интереса њезини нпсу онакви као што многп држе не познавајући довољно ово питање и судећи о н>ему површео. Једни говоре : мражњом својом Русија распростнре свој уплив на Дунав реку аустријску, и тако задобија господарење над аустријском трговином; други који мало даље гледају, држе, да Русија својим тражњама спрема се да овлада Царпградом, а после виде у делаау те државе озбилну претњу опстанку Аустрије. »Оба ова мпшлења сасвпм су јасна, свима се сваки дан понављају и свакоме су појмљпва; a међу тиа Аустрија ради сасвим противно томе што се н>ој обичппм емпелом приппсује. Шта из тога бива? Да ли, да бечку владу састављају људи који мање разумеју ствар него публика? То je немогуће. Или од дуди који су се предали Русији? Жто je одет невероватно. Да бп се о томе уверили треба само да обратимо пажњу на тежњу Аустрије, на вен положа] и цел. Основа je ова, оваједржава завојевавем задобивени скуп утветенпх народностп којнма се ова служи кад оруђем за своје цели аена je тежља у томе; да се узвиси и да ради противу народности, као њезпног иепрнјатеља. Зато Аустрија и граби све око себе у колпко joj се то може, и свагда ради без обзнра противу сваке народности, познвајући нацијонадни дух, револуцијонарним духом. У овима двема придикама налази се и узрок, зашто се Аустрпја нпје мешала у српске ствари, а овамо je непрестано пнтрпгирала противу Србнје, али то потајно и обазриво бојећи се да не би тиме изазвала какво неочекивано питање, које она не би бпла