Топола

кадра савладатп, јер како се везин положај с дана на дан погоршава, то сваю потрес у Јевропи одјекује у њој на веома оласан глас. »Од времена Бечког коягреса Аустрија се једпно бави борбом противу развијава духова независности ; али јулска револудија и польски устанак доказали су јој, да тај дух не само да није утушен него се све више и више шири. Аустрпја се нашла између Франдуске где je народпост одржала победу, и Русије која je надвладала приндит народности. Таким начином, Аусрија премда je са три четвртиие населена Славешша, у којих je народни дух пробуђен, прпнуђена je да се држи Русије, која je, истина, Славенска држава али основана на завојевањима и зато je ыаве опасна за Аустрију него Француска, где влада победоносна нацијоналност. У садаве време цел je Аустрије не да заузима, него да сачува свој опстанак. С тога се она највише брине о томе, да у спољашности задржи status quo, а у унутрашвости да угуши интелигендпју. Но чим се Русија наыршти на Аустрију, то се она одна покорава руском упливу jep истина, Русија с једне стране и сама се бори противу револудијоналног духа, али с друге стране она може да заплати, да ћ.е подржавати пробуђену свеот јужних Славена, из којих je саставлена аустријска монархија. Начин делава Аустрије у 1889 год. кад су Руси обсели Tepamijy, и везин рад у 1840 год. приликом заклучева лондонског трактата, и најзад везин рад противу кваза Александра, најбоље показују политику, које ће се и у потове држати. „Што се тиче остале Европе Ауотрија предвиђа могућност пада Турске али у тон случају истинска здрава политика налаже јој да се она држи Русије, jep ако би Тур ска пала због народности која се развила у унутрашвости турске даревине, онда бп одма за тим и ву та иста судба снашла. Ето зашто Аустрнја мора да буде највећи непрпјатељ Србије, и као што се види српска ће народност и бити узрок паду турске даревтне. Ж тако у неточном патању Аустрија Ье се непрестано држати Русије. Па како ће се турска руском силом раслачати, то ће се српска народност угушити, и победиод ће њој предатп Србију или најпосле Босну, Хердеговипу и Црну-гору. Онда што још горе може бити то je што ће северни колос бити за њу још страшније jep она онда може бити држава другота реда али са сачуваним опстанком, па дух народности, који се сада тако буди у Србији био би кадар да се јако развије, а то би била опасност и за сам оотапак Аустрије а) Затим Аустрија у овакоме питаву, и ако не мора, вазда има повода да се сложи са руском политиком, нарочито у србском питаву, које и јест право неточно питаве, jep у вему дели обеју тих држава не само нису противне, већ укрштавају се једна с другом. Цел je русије завладати Цариград, а дел Аусрије очувати свој опстанак. Што се тиче питава другог реда т. ј.

*) »У 1835 год. на питава зашто се Аустрија тако брине да служи Русији један од бечких државних људи одговорио je шта да ради? Истина Русија и нас може бацити у други или трећи ред европских држава ади револудијонни дух Eoja je у вој, може нас сасвим уништити. Нама je нре света нужно да сачувамо status quo, jep ако се наша царевина почне да руши после смрти дарскога канцлера, то се он још може утешим знајући да ће онда свп казати : »аустријска царевина нала jé одма како je изгубила кваза Метерника.'

379