Топола

380

трговачког, у томе Аустрија ради паметно, и валано за то, да умири луде који држе да њена политика иде у наточ њеним властитим интересима. Аустрија je прва дошла на ыисао о Буотецијском каналу, да бн се сачувало од навале руске, која би овладав Судинсяим островом, сметала аустријској трговини на дунаву, али тај je план пропао, јер Русија није била с њим задовољна. Сад кад je Русија у својим шакама добила ушће Дунава, Ауотрија би желела да се избави, и зато je провела трговачку железну пруту од Беча к Трсту, а за угарску трговипу наумна je да доведе у свези добрим друмом Дунав с Реком (фијума). Велики Лудовичкп пут, којп je између Загреба и Реке и који везује море с Дунавом, јест на сваки начин вестник будуће железне пруте. Еяглеска велика држава услед свога енергичког народа и сталне политике свога кабинета, такође има у значајном неточном питању своје тежње, свој особити положај и своју цел, али на несрећу Енглеска не поња снату српскот елеменга, не дени га млого, или може битн гледа у њему само оруђе Русије, којој je дужност да прокрчи пута тој великој држави у Цариграду. По томе у место да подржава српску народност, Енглеска je према њој не поверљива и слаже се с назорима Аустрије, држећи да je ова последња више него ли друга која држава заинтересована да се држа у овој ствари здраве политике, т. ј. противне Русији. П тако како Енглеска не верује у никакву силу српског елемента, и шта впше види у њему помоћну снагу Русије, то je она убеђена , да ће с временом Русија заузети Цариград. И с юта она подржава Аустрпју и премда предузпмље енергпчка срества да одржи опстанак Турске, опет она у случају кризе гледаће само да онај део Турске који ће пасти у шаке завојевачу, да тај део у колико се впше може да буде што мањи. Истина, Енглеска зна да њезпн положау у Азији спрема у потоње борбу са Русијом, али опет неможе да сакрије, да јој такав исти положај прети непосредном борбом с Францускоы за средиземно море, где за Енглеску цел источног пптааа јесте Александрија. Разуме се, да се освојеве Царпграда не може ни чпм заменутп и по томе ће Енглеска вазда бптн у дослуку с Францускоы, али у оном тренутку кад буде не могуће да се стане на пут руском освојењу Царпграда, Енглеска да би заузела Александрију и по мотућности најбољи део отоманског наслеђа (што joj je нужно да би се с успехом борила протпву Француске на средиземном мору) мора по нужди ступнти с Русијом у најтешњп сајуз. Слествено пмајућп у виду тежае Енглеске, аезин положај и цел, лако je поњати каквог ће се рада она држати у одношају према Србпји. Осим тога Енглеска, добро зна, да у борби коју ће она можда морати имати с Русијом, протпву ове доследње биће Пољска али Енглеска такође зна да je п код ње Ирландија, о чему je 1836 год. Петробурски кабинет и напомпњао Сент-Џемскому кабинету. »Тежња Француске, положај којп je она заузела и њезина цел своди се на једно ослобођење угнетенпх народа и онпх којнма грози така опасност. Француској предстој и велики и узвишени задатак; она треба да ослободи човечанство од угљетења завојевача, онако пето као што je негда хришћанска релиђија ослободила човечанство од ропства. Поимајућп свој задатак Француска и сама за се бпће страшна, тако je миелпо, тако je осећао великодушии принц њезпн, херцог орлеански, на кота су ту скоро све народности полагале надежде своје. Али ако Француска заборавп свој позив, и покаже