Топола

381

се слаба за овакав подузетак, од сајуза са народностима, то ће подлећн незгодама Ь пола и унутрашњнм опасностима, који ће спречити шта више и вене материјалее интересе. Проникнут својим високим дозивом као истинита глава свете политике, крал Француски у свиыа крајинама где се народности од завојевача угветава;у, у сваком плеыенитом човеку може паћи агента и и може продрмати сваку државу, која злоупотреблујући своју силу, помислила би да угветава слабе. П по томе Француска симпатише према српској народности, само je мало познаје , и преыда се по речима сувремених мудрада мало интересује српским питавем у геограоском и трговачком обзиру, опет зато она подржава Србе. То подржававе Француска може указивати само морално, јер ако она, па макар и с делу пропатандисава, стане на оружје, то би заменила блатородан позив народности, гнусним знамевем завојевава. Али ако би туђа рука наумила да кује ланде за Србију то би великодушно држећи се моралиста позива Француска свакојако с претвом учинила све у корнет Срба, и у таком би je случају подржавала Пруска, којој je снага и у народној војсди саставлена из грађана, и која je тако мало као и Француска заинтересована српским питавем. Али да би уплив Франдуске и везин морални позив имао спасавајући уплив, Француска свакојако треба, нарочито на истоку да има за преставнике луде који су правд Франдузи и духом, луди који појме вен велики задатак, и способни да јој привуку повереве народности, у средини којих се они баве, и обавешћавати их, да Француска никада неће да отступи од свога принципа, и никада га неће изыенути. »Ако би Турска пмала узрока да се боји само материјалне силе свога непријатела, то претве Русије неби нмале нвкакве последице. Русија неможе да остварн своје претве, јер она прво неможе да подигне своју војску на Србију, а да не повреди трактате, и друго далвна je места и сувише велика и тако би до Цариграда руској војсци требало млого времена, које богме млого значи у политиди. Изненадно заузети Даритрад, послав тамо своју Флоту, Русија такође не може, јер ће Флота Енглеска и Француска пре тамо приспети вето ли руска. Али у дивану влада уплив Русије и Турско ће правителство решити српско питаве по царевој жели. „Сдествено Србија не може да рачуна ни на кога, но при свем том та мала до сад готово непозната земла, привлачи пажву цеде Европе, и у садање време Срби имају у своје руке не само своју властиту судбу него и оудбу других народа. Они се не могу заваравати; Русија им je опасна, Аустрија ради с вом заједно, Турска ће најзад уступити Русији, Енглеска се слаже с политиком Аустрије а Француска, истина с волом да подржава Србију и оће да јој помаже, али може je и напустити, Jep стати на пут оружаном мешаву она не може да се и сама умеша с оружјем у руци. Шта ће од тога бити? Налазели се Срби у очајном положају? Не, они не могу очајавати као и сваи народ, који хоће да се бори, a Србија je веЬ доказала целоме свету да она хоЛе, може и уме да се бори. Свакојако ни Русија ни Аустрија (не зборећи о томе што прва иије успела да угуши Полску, а друга што има у војеној траници Срба), неће се решити да крећу своју војску у Србију, да не би изазвале противу себе друге државе и не произведу у Европи ошпту војву, којој се последние догледати не могу. Остаје дакле само једна опасност, да султан бојећи се претва Русије, не поведе војну