Топола

382

противу кдаза Александра. Ади у том случају треба имати на уму, да би Енглеска и Француска наюворнде Турску да се мирно влада, те тако избегав крвава војна. У осталом ако би и било војне то Срби могу битп уверенп да се она неће сврпшти на дихову штету. И тако Срби немају се боЈати насила него интрига, и само тим интригами треба да се одупиру. Руско злато, поткуплпваде породице Обреновићеве, а ноже бити и Аустрије, ето то je оружје које може бити окренуто противу Срба Људи који сада управлају српскпм, пословима знају из искуства, да Русија и без својета злата уме удесити немпре и користити се дима. Само у таком случају кад злато страних држава и сбачене дпнастије раздражују страсти и пробуђују међуообну војну само у том олучају иностранди могу се умешати, користећи се малаксалошЬу народа и подчинити Србе под своју влаот, која ће временем великом вајдом моћи да послужи њпховом непријатељу. Звајте Срби, да ако хоћете да избегнете тако страшну катастрофу вн морате жнвитп у слози и показивати отпор!* Сасвпм други поглед показат je у другој брошурн која je изашла у то исто време у два издада под насловом: Serbien, Rusland und die Türkei. У дој ce одсудно порпдао тај рад ствари који je постао y Србији после 1842 год. и она je показивала како су излишне власти старешпна и турска потраживада, a Русији je највише накдодена. Ево шта je било речено на стр. 108 —114. »Штање je: да ли ће сад партаја која je победила за дуго уживати плодове своје победе? У томе се морамо сумдати гледајући на неке поступке Вучнћеве? Он je завладао потодим превратом, или боле рећл, тај преврат и сададе стаде ствари у деговпм je рукама. Он je управо господар у Србији, а кдаз je само по назпву то. Али такав ред ствари и надутост Вучића неће ли се досадити деговим саучесппцпма? Не желилн он и сам да садањој власти дода jonr и титулу кнеза? Таким начином победа старешина може да буде извор нових раздора и на сву прилику опет ће за собой повући борбу за власт. »Губитак увутрашде слободе и реда врло лако може за собом повуЬи и губптак сполашне незавпоиостп. Па како су Турци учествовади у борби, то победна партаја ыорала je да дели добити с дима, и може се казати, да она у том смислу није била штедлива. Турци су добили награду већ тпме, што су она шест округа, за која се толика крв проливала и које je Милош радећи својом паыети, успео да их саједпнп са Србијом, усдед потодпх догађаја готово наново их починили својој власти. Али још je важније за Порту п штетиије за Србију било то, што je наследна власт кнежева постала прнвремена' која му се свагда одузети може. То je дало турској полнтпци већу снагу, од сада je Порта већ властна да управља српскпм пословима по својпм назорпма, ида уклада свакн уплив који joj се не допада. Од старешина нема се чета бојатп, кдазу су одузета сва средства за протпвледе, и ако покуша да буде не зависай, то ће Турдима битп најдакше да то уклоне и да га замену с човеком који ће joj бити одан. »И у самој ствари уплив турске политике сада влада у Србији, у ерде дено Турцп се наново увукдп. Столица кдажева већ нпје више у Крагујевцу, него у Београду, гдн са бедема градекпх прете Србнма да нм одузму оружје. Мешаде турско у увутрашде послове ерпске наново je дозволено и свакп дан се понавла. Данак којп je трактатпма непромедено установлен сад се већ знаменпто увеЬао, п остаје само да га као и пре Турци скупљају преко својпх званичника. И тако сва права, која je Србија добила у посдедњпм двема вој-