Топола

456

стране пође сила турска а с друге сила српскога таза Михаила, и тако опколени са свпју страна ни смо се смели иредатп у руне турским угњетачнма, него се обратимо српском тазу Михаилу. После како смо се распрштали у поједина одедевьа почнеио се предавати, и будемо одведени у Алексинад и тамо нас позатварају. Али ми се још нисмо ни предали, а у Србрји се догоди побуна, и ми се онда на брзо сви предано. Затворени и оковани по двојида у гвожђу, почне нас српска власт доводим на испит у Алексинду, а због тега то незнамо, и Лова Ресавад донне одма оног часа кад смо се јавили на испиту товорити: ,ви бунтовняди вн невалади противу кота сте наумили да уетајете, зар дротиву мота дара који има на окупу до 700.000 војске и који заповеда светом? Сад сте оковани и видите да je ваш живот у мојим рукама. и зато вам најетрожпје заповедай да ми одговорите на сва моја патања*, а после нас почне пспитивати најпре о томе ; ко нас je подговоријо да устанемо ? Ми смо му на то казали свету истину ; >ми смо свагда били верни нашему најмилостивијем и пресветломе дару и остаћемо вазда верни, и нас нпко није наговорио, нею смо ми то учинили из овоје сопствене побуде, јер нисмо могли да сносимо турскн притисак jep je дошло до тога да смо сваког тренутка били у опасности са животом и пмааем нашим, и што плаћамо големе намете, и свакн дан идемо на кулук и што нашу женску и мушку чељад пред нашим очима сидују и воде у ропство и чине млоге друге нензбројане беде. На то нам пспитивач наш Лова Ресавад одгорори: »ако силују они и плате зато, то бива и код пас, него вас ja не питам о томе, и немојте ми бубљати којешта ер ћете погубити главе ако ми не одговарате на моја питада*. После тога он нам почне давати нека питада, на која му ништа нисмо умели одговорити и сам нам одговара, и тако нам je и давао питада в одговарао на дих, а ми смо само клпмадем главе одговарали jep смо видиди смрт пред очима. На свако питаде? јел тако? тако. Било je и оваких питада: зар вас нису подговарали руски чиновннди да се побунпте? ми их знамо по именце; зар вам нису давалп новада п колико су вам дали? зар вас није наговарао кдаз Михајидо и дегови чиновници; зар нисте од дих добивали помоћд ? зар вам нису давали пасоше и крили вас по Србији? Било je и оваког збора; сви ће вас кралеви и дареви учинити сретнима само бадите сву кривнду на књаза Михајила и министра Цветка Рајовића. Ми се и сада и до века одрпчемо од света оног признада које je записато за време испитивада зато што су она записата онако како су хтели испитивачл; a такође незнамо ни шта je писато у пптадима, и да ли je ставлено оно што смо признали, а што нисмо. А што смо ми тражили и тражимо помоћи на све стране, то не одричемо. А као да смо бајагп наговаранн на побуну, то ми на век одрпчемо и говоримо свагда и свуда, да смо то учинили из сопствене побуде не могав више сносим турска насила. Пошто смо тако исантивани, баце нас у тавницу у Алексинду, и после два месечиог затвора изаберу нас десеториду свежу и са стражом дохерају у Беотрад, гди нас оцет почну испптивати као и пре. У Београду где смо такађе билп два меседа у затвору потајно дознамо да хоће нас везане да предаду Турцдма, на што се поплашимо и побегяемо из беотрацке адсе у Земун под запхтиту аустријске власти. Овде у Зеыуну ево већ десет дана како смо у крајној оскудици за издржавање. И то бп нам била последаа брита само кад би бедни хршпћански народ угњетен тираном и наше породпде биде изван сваке опасности. Наших детнајест породпца у којпма има преко 76 душа одведени су у ропство, а гди то незнамо. Млога седа и све наше куЬе попалене су, а имаље разграблено, и ми сад само с годом душом без икакве наде лутамо до свету. Најзад како je народ