Топола

465

пости и незнаву држи да га удручава, ограбљава, убија и упропашћава, да чисто вероисповедание на смех и поруганије окрене, жене, кћери и девојке бесчести, а светиву и силу брака ушштава, једним словом, да свако добро и сваку добродетељ убије, само да он једини може својим страстима, угађати. Ja хоћу да те питам: кад после четири против Милошева тиранства, учивена бунта и тодиког страдава висока Порта у сагласвју с Бутевевим, Србима устав и гарантију дадоше , да Ье га против сваког локушенија на вегово нарушение од стране српских велможа браните ; зашто мотко ! не покажет сад, да твоју дату реч поштено храните умеж, кад je устав не само нарушен него и пропао. Нису ли уставобрани. тељи највернвји приврженидн Русије били У Нису ли Вашченка. готово за свога поглавара сматрали? Та Вучић без вега није могао ни комад леба појести! Кад ЈеФрем с Радичевићем нПротићем, преваравши Љубицу, лане буну подигоше, нису ли се уставобранитељи руководству поганога Важченка предали? Зашто их je он читано лето за нос вукао , обећавајући да ће им његов цар сигурно удовлетвореније дати? Зашто летос не допусти ВучиЬу међу народ изићн, кад га је_ овај некодико реди позивао, да сам себи са наоружаном руком удовлетворение даде? Твода политика вели ,да се кважевско достојанство храпите мора но je ли Аврам, В}'чић или ко други против књаза поступао ! Турци хране своје поштеве, и желе правди помоћи, а Руси, које смо ыи до сад обожавали и за браћу држали, не само да ово не даду, него држе страну кривди, лукавству, притворству, крвожедију, неограниченом тирјанству, уставонарушенију. Допову и темишвароком робијашу Радичевићу, хуљи и обешеваку Никодићу, новосадском касапину Рајовићу и прочим угурсузима и убидаыа, који су лане Русију грдили и ружили , тебе мотко псовали, и изторети те претили, барјак твој питали и с њим јолх нетто горе радиди .. . Опомивеш ли се мотко, како код њих Вашченко није био конзул него курцол. Мисли ли твој дар да ће хакви људи вега и вегово покровитељство љубити? Hebe ли они као и Милош дара и Русе од свег срца и душе ырзити и презирати? Нису ли они још летос друго правителство тражили? Закдивем те живим Богом, мотко, ка казуј ми зашто сад Русија и везиви агента против правде, истине, поштева и задате речи поступа.* Изговорившп ове речи и последве пптаве, опазпм на моје велико чудо и удивлевије, како се мотка пође двизати, и сузе проливајући стаде ми овако говорите; *Праведан je твој гвев , верни брате, и стари отачаства твога бранитељу. Ja се стидпм мотка велможне Русије бити ! ЕЬезино правителство, заборављајући пример Петра Великог, починило je и чини такова неваљала и зла дела, која не само руском народу, него и човечеству на срамоту и укор служе, Руска je политика жртвовала два нута Mopejy и Грчку, преварила je више нута хришћане турске, упронастила je и продала Србију за сопствеии интерес 1813, и ево опет сада у пожртвоваву народа избрањејшп и поштењејши, Русији истој, искрено привржевејши льуди и пр. и пр. РЬезипп агенти приливши толике хиљаде српских дуката, и нзмамивши 100.000 дуката за Петроград, достављади су ради лажна објаснева, те тако могли су лако чуваве кважевског достојаиства за наговор на творенија срамоте и неправде, до сад не чувене, дати. На место да из Цариграда везин комесар најпре у Београд к паши дође отиде у Крагујевац да са 10.000 дуката напуни кеоу, драговољно прима Љубичин бошчалук са 500 комада дуката (они исти когаје поштени Муса одбацио), од књаза сабљу у злату украшену са драгим камевем, од ЈеФрема са великим дијамаитом прстен и сребро, пиштоље од велике вредности; па не мари што je забрањепо у Београду и по Србији, под смртном казной вему се нотужити, зато се и затворио у кважевском

СРБНЈА И РУСИЗА.