Топола

466

двору. Сав je изтлед да ће ду уставобранители пасти, но ако то и буде, они Ье ду пасти као праведни родолубиви луди, на срамоту Русије и царева, ана штету Турције. Њима учињена обида биКе свему свету јавна , вихова слава трајаће во вјеки , и њвхову ће правду и добро намјереније Бог свемотући увидити и наградити ! За овај пар не могу ти више нвшта казати; ено пандура тди иду, други пут Ьу опет доћи у ово доба без Февера , па ье по напшре извештен бнти. Иди сад, иди! и браћу твоју, Србију, увери, да je сопствена, помоћ најбола, вичи свуда гди дођеш. »Не верујте више обешевацима! Не верујте обешевацима!* Један за све сви за једнога. To je поздрав на проклаиадију у Београду (В. .Y» 343) 24-г Марта 1841 године. Уставобранители нису штедили са својим клеветама не само своје противнике, него ни русже дипломате. 111. Драга браъо Срби ! Има вишо од 400 година, како je славно царство српско на Косову пало. Историје уче нас, да je оно пало због вроклете зависти, злобе и неслоте несретних праотада наших; бич и гвев божији, прожлетство, које je на нашему отечеству Србијп почивало, довело нас и браћу вашу опет под јарам турскп, и стењали смо под жестоким бичем тирјана наших, спасенвје очеживајући; тек што нам се сунце показа, а оно изађе политика проклета, доводе старейшие српске до неверности, они оставите нас, побегоше из Србије, а ми опет остадосмо жертва турског плена и грабежа, знам и знате сви мила браћо моја Срби, шта смо од Турака патилп, тди je онда свештенпв, гдп нам je дрква, тди нам je онда школа била, шта смо били него робови турски; били смо плен Турака , којима нпшта нлје свето било, они браЬу нашу на раждеви пекоше, живе на коле вабијаше , девојке я жене, невину деду нашу истурчише, једном речи, тиранство у највећем степену проводите, најпосле допреше сузе, плач и јаук наш до сами небеса, Бог саслуша молитве наше, и посла нам избавители, сина српског, сина отачества, мплог нашег господара Милоша, зажарен лубвом отачаство своје спасти, и турски јарам с нас кукавни Срба збадити, предузе Милош војну с Турциыа, доведе Србију до кдажевства, снажне државе, а украси отачаство своје сваким лепотама и красотама, које друге земле имале нису, он подвже дркве и манастире, постави митрополита и владике, устроји школе, доведе учителе, нашу деду робове и потурчешше доведе у отачаство , и светп хришћансвп закон уведе, те нас начини од Турака опет Србе хршпЬане, литије почеше се носити и сав рахатлук као у свакоы другом царству, даде нам Милош господар мудар управитель, стара се и за војску, начини ка.арпе у Београду, Пожаревду, Ћупрпјп и Крагујевцу, набавп пушака за 40.000 талира, барута, олова, топова и дебане, и заштеди у народну касу преко свију оввх трошкова као што чујем 14 мплвјона гроша порески, талир у 10 дебри гроша рачунајући, 14 милијона све сам дукат цесарски и орлаш талир, остави у каси народној ; све то браћо моја Срба ! да пас у случају несреЬе и нападенија од непријатела сачува. Добави нам у дркве звона, одежде за свештенике, начини по целој Србији народна толвка зданпја за судове и остале власти, подиже нам баве, илпде и шпитале за болоснике наше, поставп чиновнике и завери се тврдом вером, парод од нападенија и злоупотребленија чиновника браним п чувати. Господар Милош истреби хајдуке , и ръеузе по Србијп, и саме курјаке и вране, који су стоди и житу штету чинили, искорени, ими браћо почесмо се с господаром, а господар с нама пред светом дичитп , јер одану смо душом и увидп смо добро, да нам нико досадим неће за живота господара и избавителя нашег Милоша, зато