Топола

248

Србија ce није могла угледати ва Мадаре и Руыуне и радити као они, јер je такав шчин радпе бно иравце суаротан личним интересами госиодареЯе иартаје у Србији, која je могла неограничено владати само при хранену најстрожијег сиољпег и унутрашнег мира. Да би се одржало такво ставе стварн српски управшщи могли су да се обрате самом пзвору и бранитељки такве системе, Аустрији ; али je царевина Хабзбурга била сама цепана унутрашвим покретима, сама je имала нужду да пма сајузника. ВучиЬ и' ПетронијевпР морали се напослетку да обрате Русији, која им je пре пет година считала онаку жестоку лекднју. Они сами пођу у сусрет оној политиди, какву je усвојпла Руспја у изгледу европскпх догађаја. У званичним новпнама не само да je била напечатана прокламација дара ПнЕОле I од 14. Марта 1848, год. него и слово Инокентпја, архијепископа херсонског п травничког говорено, приликом ове про кламације. Одма за тим, кад су у Београду дознали, о долазку Михаила Обреновпћа из Руспје преко Беча у Нови Сад, а Милоша у Загреб, српски управвиди обрате се с тужбом рускоме ђенералном конзулу Данилевском , београдском паши и аустријском конзулу Мајерхоферу, уверавајућп их, да Обреновићи мисле о своме возпоставлеву на српски престо. Представницн све три државе обећају им своју помоћ за охрану Србије, и после дугих узајамнпх световава српска влада и руски конзул реше се да пошљу писмо Михаилу Обреновићу, a Majepxooep сам одпутује у Нови Сад. На питаве шта намерава, Михаил одговорп , да он не мисли и опет да тражи кважевско званије, већ да je дошао у Нови Сад због саучешћа ка српскоме послу уопште, алп ако се београдска влада боји од веговог пребиваВа близу граница кнежевпне, он je сиреыан да се крене у Загреб, где му je п отац, а оданде у Праг, jep повратптп се у Беч код тако рђавих околности није му било могуће. ( 7в ). Алп путоваве МајерхоФера у Нови Сад донесе и друге последице. Нмајући пмаве у Банату, и као представник бечког а не мадарског ыпнистарства, он осети да je необходно, да стане на супрот маџарских намишљаја, дакле да буде на странн местнпх Срба, и оде у Веч да јави о ставу ствари у Банату управо са овога гледпшта. Пошто се вратп у Београд одпочне да убеђава српску владу да даде помоћ главпоме одбору. Српски су управнпцп знали преко рускога конзула за договараве, што се тпче узајамнога сајуза, којп су вођенн пзмеђу Аустрије п Руспје, но су очекпвалп да се свршп уговор п нпсу хнтали са својпм одговором аустријскоме конзулу. У сваком случају они нпсу могли званично да пош.ъу помоћ мадарскпм