Топола

259

тко време војводу и за тим лишивши их народног предводитеља ; а они су знали, да Аустрија неволе да хита, кад je потребно да замени једнога народног предводитеља са другим. Тело Шупљикца опоју у Панчеву у присуству огромне множине народа, пренесу за тим у ыанастпр Крушедол близу Карловаца, у коме се хране остатци многих знатних Срба. Привремену управу над аустријско-српском војском прими на себе МајерхоФер. Маџари с жестином ударе на Србе мпслећи, да je смрт војводе унела раздор међу вих. Декембра 21 била je бпткт под Панчевом, где су Срби нанели Маџарској војсцн огроман пораз. Декембра 23 прими старешипство над војском Генерал Теодоровпћ, a МајерхоФер ващшра за началнпка ђенерал-штаба. Патрнјар потврди обојицу у внховим званпјама. ( 82 ). На патријару Рајачпћу на измаку 1848-е године лежала je сва одговорност судбпее и радве аустријских Срба. Сам je он дејствовао уто време необично енергички; изда братски позив народу сриске кнежевнне, у коме се говори: „Ако je икада брат брату и свој своме мио и драг, најмилији јц и најдражији у време нужде и страдава. Европи je иозната непокољебљива верност нашега народа пресветлом аустријском дому. Вама су познатије, пего-лп другими жртве, које смо васда са највећим стрплевем подносили да обдржимо царски престо у нашем отачаству и нзван вега. Ми смо војевали, куд год je нас слао наш високи двор, војујемо и дан-данашви. Кад год je каква провинција или народ наше царевине устајао противу законитог реда, ми смо били свагда први, који смо устајали за одржаве мира и реда, за утврђеве престола, и тежили смо томе не само звани, него и незванп. Кад je мацарски народ пре 150 година, за владе, блаженог спомена цара ЈосиФа I. устао под старешинством бунтовног Ракочије противу доброга цара и краља свога и позивао себи у помоЬ, турског цара и Франдуског краља, у исто je време звао и нашег патрнјара противу дараикраља; но je верни патријар јавпо дару за овај пздајнички позив, а сам je позвао народ на оружје противу бунтовннка и наш je народ поднео највеће жртве само да би одржао доброга цара на веговом престолу, у чему je и успео с помогу божпјом, а дар je Јоснф I. у својој повељи признао вегове заслуге и пожртневава. Кад се ове године тај истн мацарскп народ опет побунио противу свога краља и почео га с једне стране да гони а с друге да унишћава нашу веру и народност и да гази наша права не једанпут освештана крвљу наших отаца, ми смо устали противу тога народа за царски престо, за целину државе и на заштиту народности и осталих наших права. Мацари су непријатељски на нас