Топола

258

су сва три главна чланка наших захтевава примљена сагласно са нашим жевама. Сутра ће нам јавпти званпчним путем да je наш посао свршен и преда ће нам у копији надлежне акте. Оригинали ће бити послани са нарочитим кантонешом, којн ће скоро ићи у Карловце. Граф Стадно јавио нам je у име миннстарства, да их je последва нота (белешка) непријатно дарнула, jep je у пој сувише јасно представлена истина. Клуб славенских депутнраца сутра даје сјајнп банкет у част српства. Наши одношаји са славенима задржаће нас овде неколнко дана. С благовејнством љубимо свету десницу Ваше Светости. 1 (13) Дек. 1848 године најпокорнији Ђ. Стратимировић, Јован Шуиљикац, К. Богдановић.“ Допета je после два дана нови цар подписао прокламацију на српском језнку, којом признаје ЈосиФа Рајачића за срискога патријара, Стефана Шушьпкца за војводу српскога народа „с возпоставлевем овога псторпјског достојанства“ и обећа, да ће се постарати, пошто се поврати мир, о унутрашњем склону нове војводовине. И тако маџарски су Срби постигли своје главне жеље. To je било најбоље време у впхноме животу, алп ce уједно то време зближавало са великом несрећом, којДихје морала неочекивано поразнтн. ( 81 ). Судбина припремајући се да зада Србима жестоку рану, продужавала je, те им слала нове радости. Војвода je Шупљикац опет молио за помоћ српскога кваза: српска je влада на овај мах допустила свима, који желе да иду у помоћ својин суплеменпцпма у Маџарској и брзо под заповеднпштвом Кнпћашша искупи се до 10,000 вуди из кнежевине. Сейм тога из Србнје било je послато 20,000 дуката од стране владе и знатне суме од приватнпх вудп, у коме броју од кваза 36.000 цванцнка. На последку брат чувеног ХајдукВељка, Мнлутпн Петровпћ, искупи још другу спомоћну чету у Србијн. Онога истог дана, 15 Декембра, кад je цар потврдио Шушъикца у зваву војводе и дао њему и патрпјару ордене гвоздене кртне 1-вог реда, новопостављепп војвода пође из Павчева са својим ађутантпма и са неколико ОФИцпра на сусрет Србпма из кнежевине, и сретнув их, почне да говори: „Добро дошли јунаци и браћо! Нека цео свет вндп, да ми произлазимо од једне мајке, да смо по крви и по млеку рођена браћа; нека виде како браћа долазе у помоћ својој браћп “ и кад je изрекао последњу реч јако се закашље и поерне. Он je био врло дебео човек. Ађутанти га почну молити да сјаши с кова, али он веК није могао сам да се с кине с кова. Њега скину и унесу у оближву кућу. Кроз десет минута војвода умре од кашке. Судбина као да се хтела подсмехнути мацарекпм Србима, давши им за кра-