Топола

257

зпјама које су дате српскоые народу, и на основпыа мајске скупштпне, Стратимировић je захтевао, да ела да иризна Србима Patriarchae et Ycjvodae libéré eligendi potestatem да одреди границе војводине, узевши у ово и тврдиње Темишварску, Петроварадинску, Рачску и Арадску, и да из да за војводовину устав, којије сагласан са ну ж дама и иотребаме сравним. Надања, да ће се остварити ова захтевавьа оснпвала се такође на прокламацпјама дара Фердинанда од 20 Оетомбра, 6 и 7 Новембра, које су нисане народима мадарске круновпне, а такође и на рескрипту патрпјару Рајачићу од 14 Новембра, у којпма се кудпли поступцп мадарске владе н хвалила се верпост Срба, Хрвата и других мадарских славена. Али натрпјар, којп je с нестрпљањем изгледао од владе правпчног удовлетворена жеља српскога народа, пошље писмено у Олыуц, у коме се говорило „да сриски народ свагда изузет Мадарима од учашћа у законодавној радњи, био je предан мајским указом на милост и немилост Мадарима ; негледерина то, сриски je народ восноставио своја права и привилегије, свога патрпјара и војводу, не пазећи на то, што иегова депутација у Инспруху и нпје добила потврђења свега тога, због злонамернпчког наговарања ыадарскога ыпнпстарства, Eoje je joui онда смшпљало да одцепп ыадарску од царевине. Установом, да војничке власти зависе од мадарскога ыпннстарства, влада je предала увьегове руке готово сву в oj кичку Границу, дакле и најодабранију снагу Срба и Хрвата ; само благодарећи уппњаву бана и патрнјара биле су спашене јужне области, да се не угледају на Мадаре и очуване су за Аустрпју. Није могуће да и даље остану неопред ељени одношзји срнски нрема мадарскоме мпнистарству, с тога je потребан јасан и одсудан одговор.“ Преы да je аустрпјско министарство и видело у речма Рајачића прекор иређашњим министерпма, али граф Стадион одговори патријару, да су његове и војводнне заслуге за престо и царевину тако велике, a прекаљена верност српскога народа тако непоколебљпва, да оне говоре саме за себе и тако су миле срцу царевом, да негово велпчанство яодпуно признаје да су правпчне молбе српскога народа да ће их удовлетворитп пошто „надлежно“ прослуша депутацију. Тога самог часа слушајућп савет рускога цара, Фердинанд се одрекао престола 20 Нов. (2 Дек.) а на владу ступи његов спновад Франц Јосиф. Неколико дана доцније сриски депутирци, налазећи се у вароши Кромержижн (Кремзнр у Моравији), где се у то време био искупио имперски збор, нанисали су патријару: „Ваша Светост! Мпнистар je граф Стадион нама данас шјутра устмено јавио, да

СРВНЈА И РУСИЈА.