Топола

256

Гад иды je, т. j. особиту административну територију. Али je вима пре свега била потребна материадна (стварна) помоћ. У брзо Србп добише пзвештај, да je царска војска, а у овоме броју и Хрвати под командой Једачића бана, заузеда Бен, и ова их je окодност одушевида, што je таыан бидо добро дошдо, jep Новембра ыадарски ђенерадп продужнше своју нападачку радву. Кошут им je заповедао да одеде 10.000 д>уди у помоћ Гергеју, којн je ратовао у горведунавскпы крајевима, ади маџарске вође решише се да најпре надбију Србе, па тек онда да изврше захтеваве Кошутово. Доводи се пекодико битки, код Адибунара, Јарковца, Томашевда, и Србп су готово свуда моради да одступе. За тим мадарски ђенеради посдагае део своје војске на север, што je захтевао Кошут и ратоваве се на неко вреые прекрати. Срби се не решише да одпочну да нападају, ади се међу вима нашда партаја која окривљиваше војводу и патријара због такве предосторожности. Изнајпре у Кардовцима, a доцније у Зеыуну појавпде ce новпие „Напредак*, којп после постаде орган опозиције. Патријар заповеди да ce конФискују четнри прва броја „Напредка.“ Узапћене новнне прекораваху патријара Рајачића за то, што он жедп да сј едини у своме лиду зваве управннка, дипломате и војеначедника. Међутим пуномоћнпдп српског војводства одпочеше уговарати са аустрнјском в ладом. Аустријска je вдада овда била у Одмуцу н била je у подпуној свађп, не само с Мадарима, већ пса немачком партајом; пета вдада није била у добрны одношајииа нп са Пољацима, због којих je био бомбардован Лавов. У Одмуцу се склони ново ыинистарство, где бијагае мпнистар президент кнез Феликс Шварценберг, коме je помагао граф Стадион, поборник народне равноправности. Кнез Виндишгрец одпочпвао je тада свој поход противу Мадарске, а бан Јелачпћ сјединн своју војску са веговом. Оваква je минута бпда необычно згодна за уговараве. Влада одпочпвућп одсудну борбу с Мадарпма узнмада je у рачун п српскп покрет. Двор се сада показнвао да je боље него ли икада накдовен тежвама сдавенске партаје. Хрвати и вихов бан у свима се вдадпним актима называли осдонац престола, чешки посданиди на првоме имперском сабору држади се за заштптнике вдаде у парламенту, и на славене су уопште гдедади као на поборнике монархије. Мисао, да се Аустрија може одржати тек само помоћу сдавена све je выше п више усвајала прпдворна нартаЈа. У таквом ставу стварп, СтратимировпГ подпомаган упднвом бана, патрнјара и београдскога конзуда, одпочне да се договара са аустрпјскпм мпнпстарством. Оснпвајућп се на пређашњпм прпвпле-