Топола

263

неопходно потребим бројем советника, којп знају различие гране управе, заједно са ошптпм комесароы п војводиним секретарем склопп особиту комиспју , која би заменила главни одбор; Стратимировића пак одбор препоручује милости патрпјара. На тај начни сва управа пређе патрпјару у руке; на место чланова, одређенпх народом у управне компсије, почну да заседавају члановп, које je назначавао патрпјар ; у будущности их je очекивала зависимою од ауетријске владеФебруара 14 бпјаше обнародван спнсак новпх управника. Највећеје значење међу вима имао Јаков Жпвановпћ , рођак патријархов п он je бпо онај, којп je радио свпм средствпма противу Стратимировпћа за време свађе овога са Рајачићем. Напредоваве Фелдмаршала Виндпшгреца, којп заузе Пешту и Будим н принуди мацарско мпнистарство да се преселп y Сегедин, морало je још већма да ојача партауу Рајачића и да уиропасти опозпцпју. Нов удар задат je бпо народноЈ партаји тиме, што један део ратника (Србијанаца), којп ce борили заједно са браћом протпву Маџара, оде y своје отачаство, због свађе Кнпћанпна са Назаром Зубаном. Заједно с тпме, српска влада у кне жевнни слушајућп шта ради Стратпмнровић и његова партаја, почне да ce подчињава саветпма конзула инглеског н Француског, који су радилп у корист Мацара и којп су уверавали коко турске министре, тако и српскога књаза, да су у српској војсци у ходу револуционарски намишљаји, опасни за Србпју и Турску._ Аустријска je влада опет од своје стране тежила, да окрене на своју корист одношаје, који се установили па југу Маџарске. Одмах после ослобођења српске војводовине од Маџарске, ђенерал Рукавина, постављен за команданта у Темпшвару и којп није ни најмање учествовао до тога доба у ратоваау, захте, да му се подчини патријар Рајачић, како у војнпчким, тако и у грађанским пословима. Патријар се на то пожали дару, али Франц Јосиф призна као привремену меру подчињаваље српске војводовине и његовога привременог управника патријара, темпшварском воманданту. Таква наредба царева јако озлоједн не само местне Србе, већ и оне, којп су дошли из Србије. Многи су говорили ,да je патријар , захвативши власт у војводству у своје руке, изгубно могућност да се брани. У то време дође позпв Книћанину од Александра Карађорђевића , да се Србп врате у кнежевину. Осим овога, Аустријанцп су били уверено да се Мацарска покорила. Степан Петровић КниЬанин одведе своју војску преко Дунава објавивши, да je вихов посао свршен. ( 84 ) Али пређевремени поврат аустрпјске владе пређашњој политици умало je није погубпо. Славенски народи, који се борили с