Топола

264

Мадарпма за своју слободу, нису ни иомишљали да се они крваве за Аустрпју, пзгубе своју пређашву одважност и одушевљеве. А у Ердељу сама влада нпје дозволила Румунпма да устану протпву Маџара, jep je јасно видела, да су они спреынп да се наоружају за своју самосталност. Свуда се одпочела реаЕдпја протпву онога уплпва, којп су Славенп могли да добију у царевини, пошто су надбили МаЏаре ; али заједно с тиме настане поврат и у војнпчкој среЪп. У то време Мадарп позову два Пољака, којн се одлпковали војничкпм способностпма, за началнпке оделптих своја два корпуса, Деыбинскога и Бема. Првп je постао чувен још за време револудије 1830 године и доднпје се одлпковао у Алгпру. Он прими предлог Мадара с погодоом, да маџарска влада колпкојегод више могуће, прппозна захтевава Славена, да Мадарп свежу своје дело са пнтереспыа западнпх и јужппх Славена, и ако бп успели, онда да окрену сву своју војничку силу у корпст Пољске. Таким начином она иста мпсао ®едерацпје одушеввавала je повске вође, којп ступише y мадарску војску, ко ja je одушеввавала н остале Славене, само с том разлпком, што су они ступили у сајуз с Мадарпыа, а не с Аустрпјом. Но je впхна погрешка била грубва, jep с једне стране Чешке земље, по своме геограФском положају нпсу могле без грднпх препрека да ступе у такву Федерацпју , а с друге стране одношаји мадарскп наспрам Срба, Хрвата и Словака били су тако пскваренп стоветном завадом и наспвем, да нпје могуће било нпкојим начином поправптн их. На позпв пољскпх вођа у Мадарску оде знатан број повскпх ратника, некп су набрајалп до 20.000, и сајузна војска буде названа мадарско-славенска армија. Дембпнскп одпочне да доводи у ред ту војску, а Бем нампслп да ослободп Ердев од аустрпјске војске четнпчкпм ратовавем. Он се брзо спусти у ту југо-источну провпнцпју аустрпјске царевипе и кроз неколпко дана у вега je већ било до 10.000 војнпка, највпше Новака и Секлера, местног мадарског племена. Упадаве Бема било je обележено страхотнпм жестокостима: села, кроз KOja je пролазила вегова војска била су павена, а становнпштво пстребвавано. Незнатан део царске војске брзо из пред впх одступи. Становшщи Хермапштата, Саксп Немцп по пореклу, кад впдоше сдабоштпну аустрпјске војске, почну молнтп за иомоћ ђенерала Лпдерса, којп je заповедао над руском војском, која je запремала румунске кнежевпне. Нэихна je молба била пспувена, прем да се Руспјајошнпје била погодила о помоћи Аустрпји: положај Сакса, којп нпсу били ни у каквом додпру са Бечом, давало je руском ыешаву карактер прпватне помоћц. Ђенерал Енгелхард и полковник Скар-