Топола

265

јатпн ступе у Ердељ и заузму Германштат п Кронштат ; пошто оставите гарнизоне у овим градовпыа онп с мало војске пођу протпву Бена, издрже битку с његовом војском и како им нпје поыогао аустрпјски ђенерал Пихнер, онп очисте заузете градове и поврате се натраг од куд су и дошли. Мношто становнпка оде заједно с руском војском. Предео остане под влашћу Бема, којп je веома заплашпо сво становннштво великим контрпбуднјама (уценама), жестоким екзекудпјама, и грабежпыа. Бпјаху склошьене особпте покретне колоне, да пале и руте села н засеоке. Мржва Маџара, којп се наједанпут ослободпше испод власти Румуна појавп ce у свој својој сназп. Бем, пошто je заузео Ердељ, спремагае се да упадне у Банат. Међу тпм je маџарсаа војска била сасвпм склопљена п органпсана, заједно са војском Бемовом, у Маџара ce рачунало 7 корпуса, но између војсковођа није бпло једннства ни слоге. Дошљади су се одлнковали махом демократскпм тежвама , п Кошут којп je ступпо y сајуз са јевропском демократпјом, веровао пм je већма него другнма; но међу природнпм Мадарпма којп бијаху васпнтанн по арпстократскн, многп су се лишили од таквнх савезнпка. Но та ствар није смела мадарске војсковође да поправе своје стварп на северу. Впндишгрец одступп Пештн, аза тпм Острогому (Грану) и нпје могао да стане на пут Гергеју, да незаузме непрпступну тврдпву Коыоран.- Пошто je Внндпшгрец одступпо , што се свршпло погпбпјом његове војске, Мацарп понове нападаве на југ под управом одважнога Пердела; они отму 22 Марта до сад за вих неприступен Сентомаш н наставе брзо да пду унапред гонеЬи пред собом Србе. Пошто их истерао после неколлко сукоба из старих римских јендека, Пердел заузме Новп Сад и Панчево и заустави се на Дунаву; у то пето доба Бем je беснио у псточним крајевима Баната. Српску je војводовппу постигла она она иста судбина, која u Ердељ. Читавим гомилама моралн су да беже ерпекп становници војводовине, у Славонију и у кнежевину Србију, крпјућпх се од помамних непријатеља који нпсу штедплп нп женскиве, ни старце, ни деду, и рушили су све што je српско од цркве до колибе. ( 85 ) Но у то доба већ су се евршавали уговори о помагаву Руса Аустријанцнма, и с тога, кад се патрпјар Рајачић изнова обратно српскоме квазу молећп га за помоћ, руски га je конзул у томе послу потпомагао, и Кннћанпн опет пређе с трупом војске на северну обалу дунавску. Он се ушанчи у Тптелу, варошп српских шајкаша, коју опкољавају Дунав п Тиса, н у тој природпој тврдиви одбпо je веома велики насртај непрпјатеља. тпм аустријска војска пот-