Топола

266

помогнута руском, изнова ступи у Маџарску; а хрватски бан крене се да курталпше Книћанпна, и пошто прогна Маџаре, бомбардао je у почетку Јунпја Нови Сад, а за тин се крене, да се сједпни са руском п аустрпјском војском. Српска војска остане између Тптела и Новога Сада да неда Мацарпма да прелазе преко Дунава и Тисе. Али одмах после тога Јелачпћ се сусретне са делом маџарске војске под командой ђенерала Гијона, морао je изнова да одступи Тптелу, па пређе преко Дунава, п ушанчп се под Карловцима. Јулија 11 Маџарп нападну на Кнпћанина код Тптела, али пх он вальано одбпје. То je био потовп сукоб пзмеђу Срба п Мацара, јер Јулпја 28 у биткп код Темшпвара уједпвена војска аустријска п руска учпне крај борби на довем Дунаву, а 1 Августа код Вплагоша Гергеј се преда Руспма, где je заповедао ђенерал Ридпгер; кроз неколпко дана предадоше се п остале мацарске трупе. Алп Кошут, Дембпнски, Бем, остатцп пољске и мацарске војске пређу преко Дунава у Турску. Кнпћанпн са својом војском повратп се у Србпју, п однесе са собой неколпко благодарнпх ппсама, која су сведочпла о веговоме јунаштву ; од патрпјара Рајачића, од црногорскога владпке Петра Петровића БЬегуша, од Генерала Теодоровпћа и од Панчевацэ. Патрпjap je још 30 Јануара ванџирао га sa ђенерал-мајора; црногорскп му кнез послао златну медаљу Мплоша Обплпћа, аустријскп цар орден Неополда II реда, рускп цар орден св. Анне II реда; Александар Карађорђевпћ пошље му 15 Августа скупоцену сабљу, за велпке услуге учпвене српскоме народу. Но у стварн аустрпскп Срби нпсу нигпта добили за све те жртве, које су онп поднелп п впхова прекодунавска браћа, у корист Аустрпје. Аустрпјанцп одузму оружје од Срба онако пето као год п од Маџара. Осталп су само споменп, благодарнп поклонп и писма. По свршетку рата Кнпћашш посети у Загребу бана Јелачића, који му поклони за спомен од сребра позлађену чашу , на којој je бпо насликан српскп ратнпк п изрезана пмена два места, прп одбрани којпх, Кнпћанпн je показао највпше јунаштва. Нз Загреба он оде у Беч да пзађе пред цара ЈоспФа, п добпје пз вегових руку орден Марпје Терезпје 111 реда. Еад je одлазпо нз Беча, вему су на станпцн гвозденога пута учипили велику почаст. Срби, Хрватп п Чесп, где je Јаков Живановпћ, опраштајућп се с виме, ракао, да je храбри Кнпћанпн својом аудпјенпијом код цара, бпо правп представник српске војводовпне, која je изгубила својега војводу. Жпвановпћ je тада становао у Вечу, као депутпрац српске војводовпне код цара. Кнпћанпп пзговорп ватрену беседу, желећп да сретна буде судбпна младе војводовцне. Кад ce je повратпо у ота-