Топола

267

частво, Србп војвођани поднесу му на поклон топ на коме je златом изрезан био похвалан натпис; после пак неколико меседа, Чешки патриотп пошву му два скупоцена пиштоља , са најпоштованијом захвалницом, на што нм КннЬанин напише ппсмо, и пошве у Праг ону сабву, коју je носио у борби са Мадарпма. Тако су почаствовавали витешког војводу српских ратника аустријски Славенн. Како су руски п аустрнјски пар, шивући Книћанину ордене, навивали га у својим повеваыа ђенералом и војводом, то српски књаз призна му право на те титуле п у унутрашвости Србије, а то je уздигло честитога Книћаннна на такву висину, на каквој je био Вучић , јако озлојеђен због општег поштовања веговога супарника. ( 86 ) Што ce тиче Срба Бапаћана и суседних земава јужне мадарске они преыда и ни су добили унутрашву саыосталну управу, алп земльа на којој они станују задржи име српске војводовине; у гптулп царској биле су додате речи ; велики војвода српске војводовине; Генерал који je коыандово војском размештеном у Банату добије назив „вице-војвода. “ Патријару je било дозвовено да по потреби сазива црквено народве саборе, којп бн претресали црквенике, школске и друге послове аустријских Срба. Све je то призпао цар повевем, од 18 Нов. 1849. год. у којој je обеЬано да Ье се У будуће постарати да се тачно одреде одношајп војводовине, наспрам деле даревине Него су све то била гола обећава ; у војводству ннје било ни војводе, ни устава, па ни границе ни су биле никада обележене; за виде-војводу био je поставвен ђенерал Каронпнп; и само je иатријар Ројачпћ, очувао ону титулу која je у српској цркви пропала, и напомпвао je својему стаду о надеждами и тешвама које се нпсу остварпле. Заиста су Мадари били побеђени ; запета je мадаризам устукнуо натраг, алп je пптаве; да ми су од овога много задобили мадарски Срби? Одговорити на ово питаве ми морамо одричуким начином : борбу противу Мадара, започели су славени мадарски у име народве слободе, па je она прешла у руке владине која je одпочела радити у име централизације и немачке просвете (културе.) Славенп су тамап могли да воде борбу са Мадарнма; Мадари су већ одавно изгубили своје азијско дивљаштво и уступали пред снажном туђннском културом, као год и јужни славенп; шта впше и по броју они нису превазплазили мађароке словене, и друге народе немадарскога племена кад их скупа узмемо. Сасвим се нетто друго доводило, кад се на делој просторп земаља мадарске круновине, одомаћило немачко туторство, које je давило иоједнако и маџаре и славеце, СкорашВи дедријатељи кад увидоше нео-