Топола

268

чекиване последние за ших, од мећусобне војне брзо уразумейте своју погрешку. Нови јабанац (туђпнац) који je мало по мало загосподарно у њиховим земљама, био je то опаснпјн што je радио систематичкп (по плану) одуппрући се на параграфе (законе) које je сам издао. Немци се јавнше у маџарску са оштро обележеним карактероы своје народности, свесно знајући своју цељ, чиме се сасвим кису могли да похвале ни Марари, ни марарски славени, Немачки се баштинар недружи ни са марарским, ни са словенским баштинаром; он се неможе да подкупи аристократским склоном марарске конституције, која није издржала међу собну војну и није одбранила марарску од туђег мешаша. Немачки баштинар непрелазп у редове марарских великаша и марарског племства, он се не одриче ни свога језика ни своје народности ; исто тако и немачки чиновник подпомаган владом, истискивао je из админнстрарије (управе) чиновнике марарског и славенског порекла. Немачке трговачке узве (Фирме), немачки Фабричари и предузимачи, већ внше нису морали добијати за велике суме право индигената у марарској, као што je то било до 1848 г ; у то исто доба, прптекну им у помоћ и капитали (главнице) из Ђерманије, и завладају не само спољашном, веЪ. и унутрашшом трговином у марарској у тако названии слободним краљевским варошпма, које су добнле своје привилегије јоште пре, него што je марарска подпала под власт Хабзбурга, немачки елеменат значајно ојача и захвати у своје руке варошку управу. Многобројне немачке населбине, раштркане готово по свпма комитатпма марарским, сада постадоше веома снажна подпора за распростпрање неыачкога уплива код различног племенског селског становништва марарских земаша. Не само једни Марари, већ и славени, којп су тако слошке устали противу ших 1848 г. уразуыеше да je борба пренешена са политпчког земљншта на друштвене интересе и у домаће живльеше. „Швабовштнна ојачава међу нама с дана у дан, a пређе je готово ни опазити нисп могао, вели један хрватски новинар којп je пострадао од аустрнјске цензуре Ваковских времена: данвшњп темељ те швабовштпне, зввнпчнп језпк, био je пређе замешен језпкол латинским и нашим. Из беча и Пеште пређе су писали у провпнцпје по латински, наши жулани писаху један другоме нашим језиком, а марарскп марарским. Удруштвеном животу нпје било ни гласа ни трага немачког ; нису ималп ни части ни поштоваша и ни ко их тада није ни тражио. Славно je било то доба за нашу народност кад шезнн најглавнији непријатељ, швабовштина, није пмао приступа у службу по нашим крајевнма, ни с које стране. Сада се све пре-