Топола

269

врнудо ! Наш, наше народности и наше будућности погдавити непријатељ госнодарп политичен над нала, ж заповеда нам немачким језпком. Кодпко je нута јужно сдавенство нотегдо веджке жртве за аустрпју, мпсдећп, да се борп за Федеративну аустрпју, ж гдете награде за вегова пожртвовава! Наш језпк протерују од свуда; на вегово место наспдничкп уводе немачки језжк. Зар се мп ни чему не можемо научпти без немачкюг језпкаР зар нема других нама сроднпх сдавенскжх нњпжевностп; русне, пољске ж чешке? зар оне не могу нама да сдуже пзнајпре као средство које ће просветжтп наш народ? мп смо дужнп, мп морамо да се борпмо протпву господарева немачкога јазпка у нашпм земљама, мп морамо да се борпмо протпву духовне хегемонпје вемада над нама, јер она води са собой наравствено господареве, а ово потове може довести да н поднтпчеи немци загосподаре у нашој домовпнп. “ ( 87 ) Партаја која je међу јужним сдавенима постада посде 1849 г. и нарочито у време Баковскога министарства, оснивада ce je у својим нредосторошностима о завојевачким намерама немачке партаје у аустрпјп, на сајузу ове посдедве са Ђерманпјом, навећој кудтурној снази Немада, негоди Мадара. Шта више неки су додазиди дотде да су одрицадп корист коју je сдавенима донедо мешаве Русије у мадарске посдове. Но то je бидо неправедно. Ma како даје мало бидо Мадара, и ма како да су они бпди неразвијенпјп од немаца; опет су они припадали још у број свежих народа, борба с којима за мадарске сдавене, остављене саме себи, није била сасвим по снази. У овом обзиру руско je мешаве донедо ту аорист, што je зауставило тежве мадарске, и на неко вреые учинило да могу мадарскп сдавенп да смисде програм своје радве, и да достигну већих успеха у деду народвег развнћа. Но je Русија имада још друге важније побуде да се умеша у мадарску војну. Она je предупређавада намере польских бегунаца, против везиних сопствених земаља, задајући тнм намерама одсудан удар у мадарским пустарама, и не допуштајућн их да пређу преко карпата обадама Висле. Заједно с тиме, пошто се умешала у борбу народа, којп наставују горвн и средви ток Дунава, Русија je осигурада мир у земљама нижвег тока те реке, и напосдетку први пут je својим оружјем и помоЬи која joj je на време притекла, утврднда свој упдив и значај међу аустријским сдавенима, а то je већ једно правдадо вено учешће у рату; ади првих дана посде победе кад Мадарима, господареве немачке партаје, у цедој аустријској даревини доиста се тако ужасом раширидо, јер руска дипдоматија није се яотрудида да ма што изради код бечке