Топола

270

владе, ни у корнет побеђених, ни у корпст својнх савезника, да бп се гласовп горе поменуте славенске партаје морали слушатн са већим поверевем у целој маџарској. Запета Аустрпја не само да je дошла у ред првостепенпх јевропскпх држава, него je повратпла себи и огромну титулу првостепеие немаике државе. Тако названа велпко-ђерманска нартаја пзнова je нодпгла свој барјак у Вечу; бивши чланови ФранкФуртскога парламента добнше виђена места и огромнп уплпв у бечком кабинету. Немачкп патпротп свпју партаја и мвева кад не добише политичко јединство за своје отачаство 'Берманију нађоше у Аустрпјп ново широко пове за своју делателност. Унутрашва борба немачкпх партаја п правптелства са евпм их нпје одвратпла од старава о народнпм интересима, него их још впше УДРУ ж о У томе обзпру. Објава, да je Познавска немачка провпнцпја, преобладаве немачке адмпнистрадпј е у свима земвама аустрпјске царевпне, разшпреве трговачког уплпва Терманпје па земве средвег и нпжвег Дунава: овакав je био први бериРет, којп je пожвела немачка народност усвед међусобнпх ратова, онпх народа, којп су делили Ђерманнју од Руснје и од Турске. „Исток мора постатп немачка КалпФорнпја,“ говорили су шта впше члановп баварскога парламента. Франкфуртска великођерманска партаја била je пзван себе од радости: н>ој се чинило да су јој подпуно обезбеђенп успесп немачког господарења на југо-пстоку Европе и свезаног с тпме понемчавааа народа; чинило се, да су пшле томе на руку и саме околностп, да се чптава средва Европа преокрене с током времена у опширну немачку царевпну. Оно, од чега je страховао Палацки за цпвплпзацпју и човечанство од стране Руснје, сада je претило од велике Ђерманије. Јесу ли могли да буду мпрнп аустрпјски славенп у очи такве опасности? ( 88 ) Али та немачка дрзсава, каквом je тежпла Аустрпја да постане после 1848 г. одпочивала je шта впше да се обраћа и Порти са својим захтевањпма, чега нпје било кроз неколпко десетака година. Прилика због чега се појавила та захтевава били су маџарски бегундп, Eoju се посакрпвалп у Впдпну, пошто се предао Гергеј код Вплагоша. Аустрпјскп посланпк (интернунцпј), подпомогнут руекпм послаником, захтевао je од Порте да прогна како Маџаре, тако и Пољаке , који се сакрплп преко Дунава. Порта се уклони од пзвршева таквог захтевава. Тада у Дарпград дође рускп ђенерал-ађутант кнез Радзивил са већма неодступнпм захтевавпма по томе питаву; али Порта и опет одговорп да неће. Руска се захтевава ославала на чланак 2. Кучук-каварџијског уговора закљученог пзмеђу Руспје