Топола

271

п Порте 10 (21) Јулпја 1774 год. у којој се говорило о узајамном пздававу подајника са обадве стране, којп би учинили какво год важно преступлеве, плп оне, којн се окривљују да се непокоравају властпыа нлп су пздапце. Порта je одговорила, да тај чланак већ одавно ннје извршавала нп сама Руснја и да je тај чланак и сама Руспја оборпла у време грчкога устанка. Шта впше, на претву да ће прекпнути дипломатске одношаје, Порта одговори нзнова, да на то непристаје. Заједно с тиме Порта се обрати у овоме послу с питавима Француском и инглеском посланику, а то je показивало, да она рачуна да ће јој помоћи обе западне државе. Та су питава била: ,1) Договори Кучук-Кајнарцпјскп и Пожаревачкн (с Аустрнјом) дају ли право овим обеыа државама захтевати да се уклоне мацарски бегунци? 2) Одрнцаве портпно да изда те бегунце je ли то нарушеве уговора? 3) Усљед овога одрпдава да их изда, могу ли обе државе да објаве Порти рат? 4) Ако бн ове државе објавиле Порти рат, хоће ли оружаном силом Француска н Инглеска да притекну у помоћ. Турској ? 5) Бегунцп, иментовани Руспјом, јесу ли подајници те државе? 6) У случају кад би одрицаве портино прекинуло само сношаје између дивана и министарства обе државе, в више или маве дуготрајну хладноћу, или нерасиоложеве две државе к турској: Хоће ли пристати Француска и Инглеска да подпомогну да се поврате иређашви одношаји између турске и номенутих држава?“ Одговор je био овакав: я 1) Не, Кучук-Еајнарџијски и пожаревачкн уговори недају такво право нп Русији, ннАустријп; 2) не, одрицаве портино није нарушеве уговора; 3) неможе се држати, да би одрицаве портино могло повести за собой објаву рата, и таква објава ако би имала места, не може се оправдатп; 4) посланици Ингдеске и Француске могу ујамчити ратну помоћ својих држава, само усљед особитих настављева; 5) могуће je, да су неки бегунди које Русија иментује, били или су још подајпиди те државе, но уопште нема сумве да бегунци који захтевају да се издаду нису подајници руски; 6) да богме, Француска и Инглеска ће својски посредовати, да се новрати сагласије пдобри одношаји између Порте, Русије и Аустрије. “ После овога посланици, инглескп Сер Стратфорд Еанинг, и Француски Генерал Опик, подписаше општу ноту, у којој, признавајуЕи Русији и Аустрији право на захтеваве које су изјавиле, исказаше намеру да примају на се усрдно посредоваве, да се поврате добри одношаји између Порте и држава које су јој претиле. Затим ингдеско правителство пошље ноту у Петроград, у којој праведно ценећи заслуге руске пред Европой, у средини које je она повратила мир, призна-