Топола

272

вајући Руснјн право захтевања, да бунтовнпци не живе код везинпх граница, устајало je противу захтевава да се онп издаду, јер то реметп све основе међународнога права. Бегунцц, као полптпчкп раденнцп, нпсу такви да их треба издаватн; впхови другарп којп су утекли у друге земве, не могу пыати већих права од н>вх. У останом, како су мало бегунди мадарски и повски заслуживали да се за н>их заузнмају европске државе, то су доказали некн од впх прешав у турску веру од своје вове. Таких одступника било je око 80 л>удп, н вођа впхов био je Бем. Порта je и сама признавала да не вреди даватп тако важан дипломатски значај питаву о бегунцима, и смешатн у в Франдуску и Инглеску; па с тога пошву у Петроград особптог комесара Фуад-еФендпју , са препоруком да се договара са руским кабинетом неуплећући никако страно утицаве. Такав корак портин знатно измени ствар. Посланпци аустријски и руски објаве Порти да се одрпчу од захтевава да се издаду мадарскп и повски бегунди, a захтевају само да се они протерају. Но Порта нпје пристала да прогна оне који су се потурчили. Но су захтевава руска и аустрнјска била у томе законита, jep се оснивала на праведноме захтеваву да удали бегунце од граница с обала дунавскпх. При том опет руски je посланик захтевао да се прогнају из турске царевине сви Повади бегунди, и који имају пностране пасоше, или шта више и они, који су посталп турскн подајници, без допуштева рускога дара. ВеР je питаве свакојако изгубило свој пређашвп карактер. Истина, пнсмо Кошутово лорду Палмерстону уыало што не пзазва нове тегобе за Порту, jep Ияглеска и Француска послаше послаже своје Флоте Дарданелима. Но сама Турска недаде Инглезима да проплове отоком; a Pycnja je протестовала противу таквог ремећева уговора од 1841 год. енергпчком нотом. После тога бегундп нешто бите пресеверп у Малу Азпју, а некн одоше у Франдуску, Инглеску и Северну Америку. ( 89 ) Покретало се било и друго питаве, пзазвано догађајпма 1848 и 1849 год. и тнцало се не само Турске већ и Србије питаве, о ставу хрпшћана у Бугарској и у Боснп. Борба која се свршила на северној обали Дунава и Саве пробудила je у босанскнм и бугарскпм хрпшћанима жеву да се ослободе пли бар да им се олакшају вековне патве. У том петом Вндпну, где су изнајпре добеглп мадарскп бегунди, владао je више од 20 год. Хусејпн-паша, пзнајнре друг и прпјатев Мплошев, па онда српскнх уставобранитева; био je огрезао у свакојаким мононолима н безаконитпм грабежпма. Он je господарпо у своме пашалуку онако, као Мехмед-Алпја у Мисиру, др-