Топола

173

жао je код себе врдо велики двор, ади je умео кад треба обустављати незнатном попуштавима незадовољство хришћана. У Босни се непрестано врзда ствар око увођева танзимата т. ј. да се уништи кудук, и да се уведу једнодлке порезе које не би надмашаде трећину члстог дохотка свакога становника. Стари Тахир-паша, непријатељ пређашвег реда, жестоко je каштиговао спахије и бегове, који нису хтеди да се покоравају новим наредбама. Ади je маџарска војна ускомешада бугарске и босанске становнике. Видински паша би промешен, и мир у пашадуку оста ненарушен, само с тога, што je бида бдизу руска војска, која je запремада румунске кнежевине и Ердељ. Но 1850 год. видински се Вугари побунише, захтевајућн да нм се даде управитељ хришћанин. Гдасадо се, да ће ту дужност добити иди Мндош ОбреновиЬ. иди вегов син Михаидо. Прихвати се оружја становништво у три округа и претрпи јак пораз при нападаву на тврдиву Ведиградац (Ведградчик). Ади je и опет хришћана бидо много внше него ли Турака, па се нису могли с првима да бију у отвореном пољу. Тада спахпје употребе ширетдук. Одпочну се договарати са устаницнма, заквуче с впма примирије и под окривем тога примирија исекоше 212 Бугара, а на вдасотиначком пову истребите више од 500 устаника. За тим се отпоче онако исто беснидо, какво je бидо у шпиком пашадуку 1841 год. Бијаше попаљено око 200 седа и вихови становниди нетто помдаћени, нешто одведоше спахије као робве у своје куЬе у Балкан. И опет се просуше тужбе хрпшЬанске султану, руској и српској вдади. Порта поставп за комесара Риза-пашу да пронађе узроке те побуне. Показало се, да су гдавне побуде народвега устанка биде прекомерне порезе и безчашћеве женскива. Вугари су тражиди да се уравнотеже порезе сагдасно са имаовином свакога од вих, и да се дају на редовне роков е; за тим они су молили да им се допусти да носе оружје ради одбране својих породица; даље су тражиди да им буду Сдавени свештеници, којп говоре виховнм језиком, на место Грка, који неразумеју ни једне речи сдавенске, и знаду само доказе који се подносе дукатпма; напосдетку они су тражиди да вдада строго мотри на местне власти. Тешко je бидо задовољити така потражнвава; но наједанпут дође у Ниш Омер-паша, који бијаше постављен за гдавнога управника балканских крајева (ировинција). Он обећа Вугарима све, што год су они тражиди, и тако их умири. Руска војска, која се бавида још непрестано у румунским кнежевинама, није се мешада у повраћаве реда у Бугарској; а српскн су се управници бојади да се неоствари план бугарски којим намераваху они да изберу Милоша за свога кваза.

CPBHJA И РУСИ JA.