Топола

186

назорпма р}ске днпломатпје. Најзад у частовубивоме паши, могоше вндетп опаснијег супарника, него ли што je султан. Услед свпју тих узрока би 26 Јунпја 1833 год, углаввен пзмеђу Порте п Руспје ункпјар скелешкн уговор „о узајмној стварној помоћп, п најпстпнптијем потпомагаву ;“ где се учланку 5. говораше: ыадаобе Впсоке стране што праве уговор, пмају чпстосрдачну намеру да ова узајмна обвеза пма снагу до најдалшх земана но како у доцније време околностн могу захтетн да се начпяе неке измене у овоме уговору то je решено одредпти рок снази овог уговора на осам година;“ у засебном потајном чланку било je казано;, будућп да вегово велпчанство дар деле Р}спје, желећп да ослободп блистателну Порту Отоманску, од терета и непрплпка, које бп je могле снаћп ако бп давала стварну помоћ - неће захтеватн такве помоћп, у случају ако бп околностн постаапле блистателну Порту у обвезу да даје ту помоЬ; то блпстателна Порта отоманска, у замену помоЗш коју je дужна да даје по снлп правила узајамности јавнога уговора, мораЬе ограничптп своју радву у корнет царског руског двора тпме, што Те затворитп дарданелску отоку, т. ј. што неће допустптн нпкаквпм странпм војнпм бродовпма да улазе у ту отоку ма под каквпм било пзговором.“ Таким начином првп корацп Руси е у мпспрском питаву, подпуно се објашваваху од чести онпм одношајима, у којпма je се налазпла Руспја према Француској, а од чести добпвавем оне корпсти, која je била указана у тајном чланку. Тако je поникло неточно пптаве, у оном облпку и са онпм карактером с којпм се оно и доцнпје јавило. Гязо, у својпм „мемуарпма“ право вели, да je се тада првп пут појавпо пзраз „неточно пптаве“, међутпм док нп један устанак у хрпшћанскпм крајевнма јевропске турске нпје удостојаван таког громког пмена. Такпм аачпном руска допломатпја од заштпте Грцпма п славенскпм народпма чега ce je Руспја од памтпвека држала, прешла je она на интересе удавенога потока, уплела се у неточно пптаве у свеколпком веговом облпку. Томе новоме правду руске политике морадоше се подвргнутп п везпнп одношајп према хрпшћанскпм народима у јевропској Турској : ако je заштпта према впма, мешаве у впхове унутрашве послове пзазвало непрпјатна осећава спрам Руснје у западној Европп; онда од онога часа кад je се Руспја умешала у мпспрску ствар, морало je се оснажптп дпплотатско супарнпштво пзмођу ве п других држава, п пре плп после повућп за собом в °јпу- Но с каквом je се цеву, п у заштпту којпх непосреднпх користп, могла умешатп руспја у ту ствар ? Излазећи протпву мпсирског паше, Pycnja je морала пматп пред