Топола

185

јер неннм осдобођенем нпје ce свршидо дело осдобођена свега српског народа, дедо, које je бпдо прекпнуто баш том петом окодношћу што је дппдоматија, затворив Србију, ту мадену покрајну српског становништва, у обедежене границе, обрнуда незпну снагу на унутрашњу борбу. Српска књажевпна, која до тога доба небејаше позната у европском ыеЪународном праву изгуби због тога половину својега значаја; јер, подвргнув се дппдоматекпм обвезама, није могла већ ни једнога корака крочптп напред. Она je као пГрчка, изгубила могућност да подчин,ава својему упдпву народно покретане у Бугарској, Восви и Албании ( ). Најзад 1834 год. покрену се миспрско питање. На изгдед хрпшћанпма се указпваше изненадна помоћ у узајмној борби међу ыусдоманима. Но у намере миенрекога паше уйдете се јевропска дипдиматпја. Францу ска je подбадада старог вдастољубпвог Мехмед-адију. jep се надада да Ье преко нега упднвисатп на далеки исток и у оном деду Истока, који обпчно назпваху Невант. Војска мисирскога паше заузе сву Спрпју разби Турке код Конија, и доспе до Смирне. Неточно питане прпбднжаваше се пајважнијој својој кризп; öejanie готово да се распадне на двоје: питане о деванту и питане о хришћанпма јевропске турске. Мехмед-адија сам je зборио једноме Францускоме дппдомати, да он ради угдедајући се на Грчку и Белицу којпма je европска дипдоматија помогла да се одцепе од држава за које их неприродна свеза везпваше. Мехмед-адија у мдогоме je напоминао Мпдоша. Он je говорио о себи:“ најгдавнпја je моја махна што сам рђаво ваепптан; менп je већ било 50 год. иja сам управљао десет година Мнснром кад сам се научно читати. „Ja стадох прибиратп у иаметп све оно, што сам видео и сдушао ; но утнеци које сам од тога добијао пропадоше с годинама. Ja стадох позивати свакога човека којп je само знао книгу, да чита книге са ином заједно. Сада читам геограФпју; особито водем да читам војничке и подитичке книге, а тако исто и новине“. Но Мехмед-адија бејаше и сувише стар да нпје већ ыогао пзвршнтн своје пданове у свои ниховом обпму. Истина било je међу јевропским дипдоматима и таквнх, који су мисдиди, да ли неће згодније бити метути у Цариграду реформатора Мехмед-аднју, на место реводуционара Махмуда 11. Тако je бар мисдио аустријски интер нунције Прокеш - Остен. Но против миспр ских пданова скочн ингдеска, јер ној недопуштаху трговачки пнтереси да у Леванту преобдада Француск i упдив. Рускидвор, којп збох некоднко питана бејаше у завади са Француским двором, увиђао je у мисирској стварп згодну прндику да учини непрпјатност Француској. Осим тога охрана османске царевине одсудно je одговарада