Топола

184

готово у свакој провинции турској понављаху се по неколико пута буне које су ишле на то, да ослабе пли сасвпм увпште завпсимост од сасређене (дентралне) власти, па да на Вено место поставе местну управу. Шта више и Бугари, то најмирннје племе међу хришЬанима у Турској, већ имађаху нека своја захтевава, за која je знала руска дппломатија. Но при закључеву једренскога мира, није био упитан ни један послании (депутат) притиснутих народности. Нпје било обраћено пажве нинаједну изјаву каког год славенскога племена, па п ако je се војна и заподела била с тога, што порта није пспувавала обећања која je задала у корист хришћана, па и ако мисао о заштити народних тежва би позната оделитны лнцима која улазаху у склон руског дипломатског тела. „Уопште ja сам тога мишљева, говорио je Фонтон, чиновник диплонатске канцеларије у главној војски да Русија ваља да пође по примеру инглеске, т. ј. да подржава свугде народне тежве; ми нећемо никад ништа добро дочекати од правительства, кад се ствар тнче специјалних интереса Руснје.“ Таким начином почиве да се указује заштита целпнп османске царевпне, и у исто доба мешаве у унутрашве послове полуослобођених земаља. я Ми имамо страст, говорио je тај псти Фонтон 1828 г. да дарпвамо друге народе разлпчнпм установама: под разлпчнпм предлозима и пменима: ми сыо тим установама усреЬили јонска острва Шпанију, Француску, део Ђерманије, и. т. д; сад хоћемо да се вих придржавају у Португалској, спремљен je проект органичког статута за кважевпну Молдавску и Влашку, па и Србију не губимо из вида ! Бог зна ! може бптн да Те потребовати и за блнстателну порту приправљати такав благотворан устав (статут),“.... „ђенерал Кисиљев додаје тај псти Фонтон 1830 год. пуномоћни председник дивана, спрема се да усрећп Влашку и Молдавпју увођевем органпчкпх статута. У Србпји на против, кваз Милош Обреновић не мари да га тако усрећавају. Онјесазвао скупштину, изнео je султанске Фермане, и ту je народна скупштина једногласно потврдила вега и вегове наследнике за кважеве сада готово самосталне кважевпне. Ту задело нећемо наћп неблагодарних. Но ми опет неморамо мислитн, да наш конзул буде овде проконзул (заповедник) и да му остаје само да заповеда. Па по души да речемо и зашто би то?“ Но Фонтон сепреварио: Србијаје морали да ирижи устав из руку Порте и Русије, који je учинио у ној аромену династије, и који je њу коштао неколико година унутрашњих иотреса. Нужност устава, тумачилп су излншном влашћу која беше сасређена у рукама Милошевим: но та je диктатура била потребна за Србпју,