Топола
одложн предавање ноте у Царпграду, док се Гуспја не споразуме с Енглеском. Ово је бнло у месецу мају 1876. год. Но у ово доба деснше се н друге важне појаве у Турској, које су све скуна биле јасан доказ Евронн, да је већ крајње време, да нрестане мазптн Турску, па да нроговорн строго н озбпљно. Још у Фебруару 1876. год. осетпло се комешање уБугарској, ноглавнто у јужном делу дунавског вилајета н северо-западном адрнјанонољског. У почетку маја букну устанак око Белове, Татар-Пазарџика, на уз Балкан, где онет поче да се разлеже тужна н очајна бугарска несма : „Развива] барјак, Ти Мануш војводо; Бре леле !....“ Нн оружја, нн добре снреме, нн нзврсннх вођа, нн нотпорс са странс .... Усамљенн, окруженн од свуда турскнм елементом, без наслона на какву братску државу, Бугарн су самн, голнх шака, усталн протпв турске силе. Једннн савезнпк било нм je њнно грдно очајање ! Узалуд Србнја н Црна Гора* нружају руке да нм номогпу, узалуд се разлежу н хуче херцеговачкн кланци од радосних братскнх ноздрава н довнкнвап а: ,држте се, браћо мн смо уз вас“ . . . узалуд, све је то далеко, далеко, а бугарскн је устанак сам, отсечен жељезнпм бедемом турских бајонета, сам је у сред крвавнх жвала азнјскога шакала, п крваве се чељустн стежу . . . н устанак се давп у својој крвп, тулн се, претрнан пстрзаннм крвавнм труповнма одојчади, жена, стараца .... Турцп нанусте на целу Бугарску башибозуке п Черкезе пз дунавскога вплајета. Ови голп бећарн нађу, да је згодније пљачкатн н налпти мпрна бугарска села, сећн старе н нејаке, но впјатн се по Балкану п Старој Планинп са устанпцнма, п тако нзврше страшну сечу у Бугарској, која напунп ужасом целу Европу. А кад Европа поче мало да гунђа протпв турског варварства н преко својпх конзула по мало да заштпћује јадне хрпшћане, онда голн пророковп снновп нскастрпше у солунској џамијн немачког и Француског конзула. а султана Абдул-Азпса, којп је почео Евцопн обећаватп неке реФорме п равнонравиостн, збацнше дворском револуцнјом, а носле га н удавнше. Лепа лекцнја Европп ! Тако је изгледало пред буру, која ће до ма ло час дунути пз Србнје п црногорскпх кланаца. nrv. Наше војске незнатан је број, А Турака ка’ на гори листа. Штерија. Навршпла се пуна година, како јс нлануо устанак п порта га нпје могла угушнтп, навршнла се нуна годпна, како днпломацпја мпрп
завађене стране, предлаже нортп реФорме и још никаква резултата. Или не, резултата је бнло ; то су ужасн у Бугарској н касанннца у Солуну. Ред је бно, да сад нроговоре н српске кнежевнне. Оне н нроговорнше 18. јуна 1876. год. Србнја са Делиграда, Црна Гора са Цетпња. Рат је био објављен .... Срнска војска на седам места пређе у турску царевпну. Из Србнје пређу : нреко Дрнне на Бељнпу дрннска војска, нреко Јавора на Сенпцу н Новн Иазар нбарска војска, преко Суновца на Ншн један део моравске војске нреко Грамаде на Вабииу Главу н Ипрот другн део моравске војске, најносле, тнмочка војска пође нрема Внднну. Војска у Цриој Горн раздслн се на два кора: на јужпн, којн пређс на Мед-ун, Подгорнцу н Скадар у Албаннју н севернн, којн пређе у Херцеговнну. Срнске војске папђу свуда на много јачу турску снлу. Шта је било даље ? Како се развнјала н текла борба? бнло бн дуго да овде прнчамо ; тнм пре, што нам ваља хитатн за догађајнма, што се сад развнјају, журнтн се ua крваву нозорннцу, што се сад ево отвара на Дунаву н Балкану. Доста то, бпло је дана крвавнх н славпнх н дана тешкнх п горкнх. Бпло је дана, кад је непрпјатељ у нереду н очајању бегао, пспред српскога оружја п дана, кад је српска војска наткрпљена п поплављена надмоћнпјпм непрнјатељем, морала уступатп п повлачнтп се. Бнло је дана, кад су црногорскп вптезп робплн турске наше, отпмалн топове, уннштавадн чптава турска оделења, кад су турске војсковође ппсале у Царпград: „Српске позпције код Алексннца непобедпме су“ н дана, кад су турскп днвљацп кукавпчкп касапплп српске рањенпке, које отступајућа војска ннје могла дпћп п нонети. Бнло је дана, кад су се српске војске јављале у пределнма своје заробљене браће, доносећн маслпнову гранчнцу, мнр, радост п ослобођење н дана, кад су днвље хорде упале у Србпју, уносећн огањ, мач н опустошење у чнтаве покрајнне. Тако се четпрп месеца носпла шака бораца нз две српске кнежевпне са густнм ројевпма н чопорнма дпвљнх п бесннх пророковпх сннова, догнатнх нз нустара Азпје н Афрпке. Трн хпљаде руских добровољаца помешала је у моравској долнин своју крв са братском срнском крвљу. Алн шта је све то? шта је сва малена српска снага п малена руска помоћ ? Мален свијет за адова жвала Ни најест’ га а камо л’ прејести Једна сламка међу впхорови .... „Борпло се на се уморнло“ човечнје спле нмају својпх граннца. Гумунска оста на мпру, Грчка оста на мнру, кукавна Бугарска, нолумртва п нстрзана, ваљала се у својој крвп, Мпснр шаље
ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОННКА. СВЕСКА X.