Топола

дели од главног или источног Балкана. Од главног венца ове Старе планине одваја се северу један споредни венац, који чини већином границу између садање кнежевине Србије и Бугарске и који између Неготина и Видина исчезава у долини Дунава. На раставку овога споредног венца од главног венца, и то на западној страни његовој извире Тимок, који тече у правцу од југа северу, и који од села Вражогрнца сниже Зајчара па до Дунава чини границу између Србије и Вугарске. На нсточној страни овога споредног венца спрам српске вароши Књажевца, 6 сати од српске границе далеко, у стеновитом пределу лежи мала тврђавица Белградџик. Даље к северу на спрам Зајечара и Великог Извора 2 сата од српске границе лежи место Адлија или Кула. Ово није ништа друго већ само утврђена стража према Србији. Ту се налазе грдне касарне за чптаву бригаду војске заједно са шупама за топове и шталама за коње. Адлију је основао Митад-паша кадје био валија дунавске Бугарске, и то усљед и после бомбардања Београда 1862 год., кад се Србија почела кретати и претити Турској. На источној страни овог споредног венца извире повише река, од којих су најзнатнпје Лом и Арчар, које утичу у Дунав код вароши, које се по истим именима називају. Преко овог споредног венца Старе планине иду млоги пролази и путови из тимочке долине и у опште из Србије за дунавску Бугарску, од којих су стратегиски важнп: 1.) пут од Великог Извора или Вршке Чуке код Зајечара преко Адлије за Видин; 2.) Од Књажевца преко Кадибогаза на Белградцик и даље у Арчар и Лом-Паланку на Дунаву, па и даље у средину Бугарске. Преко Кадибогаза ишао је шекада римски иут од Нжша у Арчар. Пре, док још није постала кнежевина Србија, главни саобраћај између Ниша и Видина ишао је преко Кадибогаза или Вршке Чуке. Доцније, после ослобођења Србије, Турци су морали на свом земљишту правити нови пут за саобраћај између долине реке Нишаве и Видина. Тек 1863 године Митад пажа је наградио добар пут, који преко кланда св. Николе веже долину реке Нишаве са долином реке Лома и даље с Видином. Један крак овога пута полази од Ак-Паланке на преко јаких позидијаБабине Главе долази код карауле Пандирала близу српске границе, одакле мало даље састаје се са кракон, који долази од Пирота. Даље прелази овај пут Стару Планину преко кланца св. Николе, који је 4000 стопа над морем висок. Ко.тико су ови путови за сриске операције важни види се и по томе, што је српска војска по овим путовима могла обићи Ниж и освоити Ак-Паланку и Пирот. Највиши део Старе Планине достиже преко 6000 стопа надморске висине. Цела Стара Планина састављена је из кречног и пешчаног камена. Особито онај споредни венац, што се поред српске границе низ Тимок к Дунаву спушта, скоро се сав бели од кречног камена и ретко је где шумом иокривен. Јужно од Софије састаје се Стара Планина са Витошем, посреством кога стоји у свези са главним Балканом. Највиши врх Витоша има 7000 стопа над морем. Од Витоша настаје врло разгранати венац планина, који идући у главноме правцу к западу, пуни својим огран-

дима целу Стару Србију, и нреко северних албанских планина, сунељава се на истопној граници Дрне Горе са Динарским Алиима, који долазећи из Далмације, чине северне границе између Херцеговине и Босне. Овај I ланац брегова, дакле, посредује везу између 'Балкана и | Динарских Алпа, шиље своје снажне огранке на север До Саве и Дунава а на југ до егејског и јадранског мора, и уједно дели притоке црнога мора од притока егејског и јадранског мора. Ми ћемо овде да побројимо неке од највећих планина у овоме ланцу. Од Витоша пошавши у правду к западу, на 30 сати даљине, стоји Црна планина или Кара-даг, пији је највишн врх преко 4000 стопа висок. Из ове планине извире река Морава, чију долину дели од долине реке Вардара. Ова планина помоћу једног ланца омањих брегова стои у свези са највишом планином на југу Србије Копаоником, који је од Црне планине, у правцу к северу, скоро 30 сати удаљен. Ниском превијом (седлом), која дели долину Ситнице од долине Вардара, Црпа планина стоји у свези са највишом планином у Старој Србији. Ша р ом. Шара се протеже од Качаника југозападно до дрнога Дрина у дужини око 15 сати и њени огранци пуне простор између Вардара, белог и црног Дрпна. Највиши врх Шар-планине јесте Љуботрн, који је преко УOOO стопа над морем узвишен. На северозападној страни Шарестоји варош Призрен а на југоисточној Тетово. Ове вароши су спојене преко Шаре добрим путем. Са северне стране Шаре одваја се у правцу к северозападу један снажан огранак, који лреко врло ниског и уз шог гребена, познатог под именом Дјевича и Печева планине спаја Шару са североисточним крајем албанских планина. Од североисточног краја Шаре код Качаника до североисточног краја албанских планина, над обалама реке Ибра, има скоро 20 сати. Тако зване северне албанске планине протежу се од реке Ибра у југозападном правцу до скадарског језера. Њихов главни гребен повија се готово равнодостојно са Шаром планином и дугачак је преко 20 сати. Скоро у средини дугачког венца ових планина са северне стране њиове, одваја се у северозападном правцу један огранак, који спаја ове планине, са цногорским плашшама и динарским Алпима. Са свију ових брда, које смо овде споменули, сливају се на све стране небројени потоци и реке, и преко њиових гребена и кданаца воде небројени пролази и путеви, од којих ћемо важније овде споменути. Да почнемо с источног краја нашег попришта. Река Нишава извире на цариградском друму код села Драгомана из превије, која спаја Стару пданину са Витошем. Но главнањенаизворна притокајесте рекаСукава, којаизвиреизсеверногогранкаВитоша, који се зове Љељина планина. Главни правац тока Нишаве јесте од истока к западу. На њој су у војничком погледу три знатна места Пирот, Ак-Паланка и близу љеног утока у Мораву град Ниш. Овом реком и преко ових места иде од Софије на Алексинац друм цариградски, но који се ипак недржи строго свију кривина Нишаве, већ већином иде по тетивама виховим. Река Нишава пролази кроз више теснаца и клисура, од којих најзнатнији је теснац

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА. СВЕСКА V.