Топола

код села Тамњанице измећу Ак-Паланке и Ниша. Пирот је у малој равници као у неком котлу, а Ниш је на отвору у долину Моравску. Идући цариградским друмом, од Ниша до Ак-Паланке има 10 сати, а од ове до Пирота 5 сати. Од Пирота до Софије има прекоl6сати. Највећа река у Старој Србији јесте Морава. Она извире на југозападном нрају Црне планине и теме у главноме правцу од југа северу. Морава у горњем свом току пролази кроз више клисура и теснаца, од којих је последњи на 4 сата више Лесковца код места Грдељице. Одатле теме Морава кроз широку равницу и између Ниша и Адексинца улази у Србију, кроз коју теме све до утона у Дунав. Дуж цеде моравске долине води добар пут, који иде од Ниша преко Лесковца и Врање до Гиљана. Последња три места су на левој страни Мораве. Од Ниша до Лесковца има око 10 сати. Просторија између Мораве и Ншпаве напуњена је бреговима и косинама, што се од Витоша пружају с једне стране у северозападном правцу до састанка Нишаве с Моравом, а с друге стране у југозападном правцу до Црне планине. Венац што се у северозадном правцу пружа од Витоша до Пирота, зове се Љељина планина. Западно од ње пружа се ланац кремних брегова, који спаја Љељину са Власином планином. У једном котлу између ових кремних брегова на једној притоци реке сукаве стоји варопшца Трн. Власина пружа огранке југозападно до Црне планине и северозападно до Нпша Најснажнији од ових последњих огранака зове се Сува планина. Из Власине планине слива се у Мораву река Власина. Преко превије, која спаја Власину са Сувом планином иде једини добар пут, који веже долину Нишаве са долином Мораве. Он спаја непосредно Пирот саЛесковцем. На југозападној страни овај пут иде долином Љуберажде, једне прптоке реке Власине, после улазн у долину реке Власине и, прошавши кроз место Власидицу на доњем току ове реке, прелази Мораву и долази у I Лесковац. Преко Власине иде такође један пут, који веже Софију и долину реке Марице са долином Мораве | код Врање. Оспм тога, преко коса које спајају планину | Власину с црном планином, има лутова којима се за I невољу може прећи из моравске долине у долину реке ј Струме, која извире на западним странама Витоша { и теме у јужном правцу к егејском мору. На левој Страни Мораве најглавнија њена прито- [ у Старој Србији јесте река Топлица. Она извире из Ко- | паоника баш на граници Србије, одакле тече у глав- { номе правцу од запада истоку и између Ниша и Лесковца утиме у Мораву. На Топлици су две знатне вароши Прокупље и Еуршумлија. Од Ншпа води добар пут на Прокупље и одатле уз Топлпцу до Куршрмлије. Овај пут прелази Мораву код Мрамора, где има камени мост преко Мораве и где су Турци још у прошдом рату подигли јака утврђења за одбрану овог моста. Од Ниша до Прокупља има 6 сати, а и од Прокупља до Куршумлије. има толико исто. Северно од реке Топлице, у одстојању од 6 сати и скоро равноодстојано са њом, иде српска граница венцем планина, које се од Копаоника у правцу од запада к истоку пружају до Мораве, и мији

je средњи део познат још из прошлога рата под именом Јастрепца. Са ове шганине, а на име од места Вукање и Јанкове клисуре, спустили су се у садањем рату српски оатаљони те освојили Прокупље и Куршумље. Осим млогобројних других омањих река, које се с леве стране сливају у Мораву споменућемо овде две. које извпру из планине Гољака, која дели њихове долине од Моравске. Обереке теку у правду к североистоку. Једна се зове Јабланица а друга Ветерница, на којој последњој лежи варош Лесковац. Осим главног друма долином Мораве и Топлице има из Лесковца до Прокупља преки пут, који је за војене цјели употребљив и који прелази реке Ветерниницу и Јабланицу у њиховом доњем току. После Мораве највећа река у Старој Србији јесте Ибар. Он извнре на северној страни северних албанских планина близу варошице Рожаја. До Митровице главни му је правац од запада к истоку. Код Митровице се пак напрасно савија к северу, који правац задржава све до свог утока у српску Мораву код Карановца. Код села Јарнња Пбар до.тази на српску границу. којом теме све до српке варошице Рашке, где улази са свпм у Србију. Ибар у целом свом току, пролази већнном кроз грдне клисуре и теснаце тако да од Митровпце до српске границе његовом долином непостоји ннкакав употребљив пут местимице ни за пешаке, а камо ли задругевојенецјели. Од Митровнце пак уз Ибар до Рожаја има употребљив пут, који је дугамак више од 15 сати. Најглавнија је притока Ибру река Ситница, која ' извире из ниских висина, што састављају Дрну плани:ну са Шаром. У целом свом току Ситница задржава правац од југоистока северозападу. Она теме дуж и попосред Косовог поља и код Митровпце утиме у Ибар. Косово поље, на коме је пребООгодпна (1389) сарањена српска несависност, протеже се од извора Ситнице до варопшце Вумитрна 10 сатп у дужину, н у пшрнну има 4 сата. У истомном крају Косовог поља стојп позната стара српска варош Прнштина, и то 2 сата далеко од Сптнпце к истоку. Главна притока Ситннцп с десне стране, јесте река Лаб, која је тако исто, као н Ситница и Косово поље, из српске нсторпје п пз српскпх народних песама позната као река, на обалама које бпла се на Видов-дан 1389 год —• она знаменита бнтка нзмеђу Срба и Турака, усљед које је пропала српска држава средњега века. Лаб извире на југозападпој странп Копаонпка и теме у правцу од севера к југу све док не зађе у Косово поље, где се у полукругу савија к западу и између Прнштине и Вумитрна улива се у Ситнпцу. Од левих притока Ситнпце највећа је река Обишћ, која извире у планпнп Течеву, тече између Чпмавпце п Дјевима планпне н близу Приштнне утиме у Снтннцу, У Приштини се укрштају путови са свију страна Старе Србије. Од Куршумлије до Приштине ина добар друм, који од Куршумлије нде уз речицу Бањску, из које прелази преко превије и змеђу брда Марима и Мрдара у долину реке Лаба, којом иде све до изласка у Косово, одакле један крак иде к југу у Приштину а други скреће на северо-запад u иде низ Ситницу пре-

ШУСТРОВАНА РАТНА КРОННКА. СВЕСКА V.