Топола

ВЕДИКИ КНЕЗ МИХАИЈI БИКОДАЈЕВИК

Пор т а ни ј е пристада н а ј ед н оду ш н у жељ у хр п ш ћандке Евро пе, није прпстала на нрбтокол. По што смо тако учинили' све, што се у- интересу мпра мог.то учинитн, принуђава нас охола тврдокорност нортина, да ириступммо оддучнијем делању. Осећај огорчепости, ocbbaj нашег достојанства заповеда нам, да тако радпмо; одбијање нортино нагонило иас је, да се латимо оружја. Уверени, да је наша ствар праведна, и ионизно се преноручујућп милости и иомоћи божијој, д ај емо н а ш и мв е р ни м поданидима н а з н а ње, д а ј е са д а наст у п п о ча с, шт о см о г а нредв и д ели, кад смо ои о изустили оне речи, на којс је цела Рус иј а онако једнодушно о.дговорила. Ми смо се изразили, да ћемо самосталио радити, чим то буде нужно и чим то част Русије буде захтевала. М о лс ћ и б о га, д а н а ш у хр а бр у в о јс к у благ о сл о ви, за и о ведамо ј о ј даи а с, д а ире 1) е турскуг р а н и ц у.

Дано у К и ш е њ е в у 12. (24.) априла,. лета -го.спод ња 1877., а 23-ег нашег владања. Овим је актом судба хршићанских народа на РГстоку ирешла у јаче руке, овде настаје .други чии крваве источие драме. Време од месеца јуна. 1875. на до . . . докле?, то будућност скрива илаштом пеизвезиости - може се слободно ннзвати крвава славенска псрнбда. Готово сви члаиови велике славенске иородице изређали су се на крвавој ратној арени. Почела је Херцеговина, прихватила Босна, ирпдружила се Бугарска, иомогла Србија и Црна Гора, иредузела Русија. Почео је можда иајелабији, ирихватио све јачи и јачи, док није дошао ред н на моћну Русију. Млади славеиски свет сукобио се са одртелим мусломанством. Нека би' иа гробу Турске и на развалппама дивљаштва никло балканским Славенима цвеће слободе и културе. Тод

ПЛУСТРОВАИА PATHA KPOHIIKA СВЕСКА I