Топола

ЦРНА ГОРА ПOНOВO ЗАВОЈШТИЛА.

Кад је Србпја закључила мир с Турском, пзмеђу Црне Горе и Турске тек су билп започетп иреговори о миру. Црногорскп пуномоћници кре- ‘ нули су се тек 8. тебруара са Цетпња за Цариград. да с Турцима воде преговоре о мнру. Црна Гора, као победитељка у рату с Турском, ставила је и сувпше лаке услове за мпр. Она је тражпла само оно, што јој је за опстанак, као засебне државпце, неопходно нужно. Црна је Гора најпре била ставила, као услове за мир с Турском ово ; да јој се заокругле гранпце, прпсаједпнењем оних крајева Турске, којп су као клинови дубоко у Црну Гору улазилп. Нарочпто је тражпла, да јој се прпсаједпни Нпкшић п Спуж. Осим тога, Црна је Гора још тражила, да јој Турска уступн прпстаниште Спич на Јадранском мору и право, да може слободно пловити по Скадарском Језеру и реци Бојани. Поглед на карту Црне Г оре уверпће свакога, колпко су овп условп, за опстанак Црне Горе, били праведни п за Турску врло лаки. Црпа је Гора, дажле хтела, с једне стране да добпје плодпа поља око Сиужа п Нпкшића, а с друге страпе да ове градове учинп безопаснпма за мпран живот Цриогораца. С јужне стране она је хтела да заокругли своју гранпцу пружањем до реке Мораче код Подгорпце, а са северне стране до Гацког, докле је она, у прошлом рату, бпла заузела и својом војском држала. После тога, за развптак трговпне, за Црну је Гору животно пптање, да се пружи до мора, пли бар да, помоћу Скадарског Језера п реке Бојане, дође у свезу с морем, јер су путовп за Далмацпју, преко које она сада највише своју трговпну води, врло хрђавп. Алп се на све ово Турска нпје нпмало обзпрала. Она се победама над Србпјом, а још впше мекушним попуштањем европских сила на царпградској конФеренцијп, тако бпла посплпла п обезобразила, да је све те црногорске захтеве просто одбпла. Она се, прп преговорпма са Црном Гором, према овој није нп најмање понашала као према победитељкп већ, напротпв, као према мо лптељки, која тражп од ње мплостп, а заборавља јадна, да се Црна Гора тек на наваљпвање странпх спла, а нарочпто Руспје, решпла, да пошље сво* је посланпке у Царпград, радп нреговарања за мпр. Но ако је Турска, налазећп се у пово.љном положају у рату нротпву саме Црне Горе могла да заборавп на своје поразе у Дугп, Вучјем долу, Фундинп п другпм бојнпм местпма Херцеговпне п Албаипје, Црна Гора нпје ппкако смела да заборавп на нролпвену крв црногорскпх и херцеговачкпх соколова, са којом су пскупљене толпке славие победе над султановом војском; она нпје смела да изневерп аманет пзгппулпх јуцака она није могла да напусти све своје у-

блове, па да се, по што ио то, помпрп с Турском. Преговорп су трајалп до краја марта. докле се 'ii прпмирије пзмеђу Црне Горе п Турскс про .дужавало. Кад се није нпшта успсло, дрпогорски посланпцп, у почетку апрпла, врате се из Цариграда п Црна Гора виде се опет, сама самцита, на мегдану са дпвљим голпјатом, који је баш паумио да је смрви са турском царевпном, која је хтела да је избрпше пз тевтера самостал нпх држава. У почетку апрпла всћ је .сва црпогор ска војска била распоређена по својпм пол-ожајпма, које је прп крају прошлог рата заузпмала. Како у прошлом рату тако и сада црногорска је војска у главноме бпла подељена на северну плп херцеговачку г п јужну пли албанску војску г . Лево крило северне војске заузело јеподожај на Грахову према Требпњу п Бплећу. Цеитрум илп главна сила северне црногорске војске бпла је заузела положаје на плаппнама Утесу, Голијп и Соминп, и код Крстаца, пред Дугпнпм кланцем. Ова је војска пмала задатак, да у Дугипом клапцу противстапе опој туфској сплп, која бп од Гацког покушала. да пронесе рану у Нпкшпћ п у г тврдпњице око Нпкшпћа. Десно крпло северне војске бпло је раз мештепо у Нпвп п пмало је да иазп, да пе бп како Турцп од Гацко продрлп п пронелп храну у тврдпњпцу Горанско. Друга пак главпа црпогорска војска тако звана јужна војска била.је заузела своје положаје према Албанпјп п то око Медуна, Спужа п према Подгорицп. Њен је задатак бпо, да чува, да не бп како Турцп од Спужа п Подгорпце упали у зетску долпну. Оспм тога бпло је црпогорске војске у Дробњаку и Васојевпћпма према Старој Србпјп п Беранима, као н нешто војске у Црмницп према Бару. Тако распоређена црногорска војска чекала је: плп на нападај Турака, плп на зановест, да пође напред п да напада. Бпло је протекло две недеље од свршетка прпмпрпја п нп једна војска, нп црногорска нп турска, ппсу покушавале никакве нападаје. Изгледало је, као да су обе стране нарочпто оклевале, као да су нешто чекале, Турцп, спгурно, да се што боље прпкупе п оснаже, а Црногорци, по свој прплицп, да п Руопја објавп рат Турској. И запста, тек на два дана, пошто је рускп цар проглцсом објавпо рат Турској, кнез црпогорскп пзда проглас у коме објављује своме народу продужење војне нротпву Турске. Ево од речп до речп како је кнез Нпкола у томе прогласу беседпо својпм Црногорцима: Црногорци! Кад прошле године ништа непомогоше највећа н последња уси.љавања Моја, да мпршш путем, којп су велеспле одабрале и којп сам п сам желпо. припомогнем олакшати праведннм уре!;ењем несносно стање наше браће у Турској, због којега се очајно п подпгоше на оружје

плустгованл patha кроника. СВЕСКА I.