Топола

против свога освојача и угњетача.Ја сам, у савезу са свијетлијем Књазом од Србије, Миланом, објавно рат норти и нозвао вас, да својим Јунаштвом и својом витегаком, драгодјсном крвљу дате одлучне снаге мојпм настојавањима. И рекао сам тада: да нас је турска самовоља и непопустљивост, и иредсампм силама, разрешила обве зе сваких обзира и да иам је дала повода и ирава, да на мјесто ирвих родољуоивих тежња развнјемо наш опшгс народнн барјак - еа осдобођење и ујединење народа нашега, 'страдајућег нод нгом турским, барјак, који је Црна Гора од нроиасти царевннс наше вазда свето хранила и јуначкн п внсоко држала. II развнвшн тај барјак Ја сам вам узвикнуо ; „Цр ногорци, знам, свн ће те за мом!“ а ннјесам иозивао Кнез-ЈГазаревом клетвом; ~Ко педође на бој на Косово : јер сам познавао вас, моје днвне јунаке. Велнчанствснн су доказн томе велнке битке и сјајне иобједе наше на Вучјем долу, Фундинн, Маљату, Рогаме и на ћГнротинским доловима, у којима сте се сви обилнћскн борили и, осим велике војске турске и мноштва ОФицира, још п четири паше погубили и заробили. Bii ете, Црногорци, оиравдали повјерење моје, и задовољили сте очекивања укуннога народа нашега, н овеселили сте свијет славенски, н задивили сте свијет странп. Цар руски рекао je у Москви да сав свијет чује; -Црногорци су се показали и овом приликом као вазца прави јунадиА И сан свијет хвалн јунаштво ваше и изјављује снмпатије за народ наш, које сте ви изазвали. Црногорци! Хвала вам у пме моје и свега народа нашега пред богом и евијетом! Хвала вам пред сјеном божјега угодннка н заштитника пашега, Св. Петра, пред сноменом владике Даннла, који је положио темељ овоме темељу народне будућностп, и књаза Данила, који вам је дао ову снагу, те вас данас као нобједиоце прослави, и онијех јунака, који су њихови сатруднпци н ваши иредци били Хвала вама и слава онијема, који иогибоше за крст и слободу. „Благо оном, ко довијек живи !“ А они he живјетп довјека у спомену благодарнога народа. Црногорцн! Са оваким поносом и задовољством можемо ми гледати на досадање успехе овога великог и светог рата нашег, који није довршен, него ево и оиет настављамо. Велике спле јевронске, којима имамо вазда захвалнп бпти за особиту наклоност, биле су прекпнуле наш рат у благодарној намјерн, да обуставе нролијевање крвии да и виет начином мнрним поставе ред и нравицу у нашијем земљама под владом турском и даду задовољења нама. Љубав к човјсчностн и наиретку, љубав к браћи својој, положај и снага истакоше Руснју на чело њихово у овом нитању. Ц Русија, са осталијем силама, напрезаше се од онога времена све до данас, да отклони даљи рат, отварајући Турској пут, да учини оно што човјечност u правица од ње захтевају, иа што угњетеии хришћански народи и наше нобједе нрава имају. То је био узрок, да сам морао и Ја преговарати с Турском о миру, и ако пијесам ни за часак престао

прсдвиђати, да ћу и оиет развити барјак ослобођења народнога, који сам с вама од иредака нашијех примио. Моји трудови у томе иогледу и ваше примјерно нонашање за то вријеме налазе иризнања код великијех дворова и народа образованијех. Као ијену мира тражио сам, Црногорци, од Турске оно, што је ираво. Тражио сам у ирвоме реду обсзбеђеио стање нашој браћи и онда накнаду за наше славне побједе, за вашу витешку, витешки ир.ошгену крв Турска, иослије дугих иреговарања, одби моја захтевања. Ја сам упгљед тога моје иосланике из Царнграда иозвао и тијем даном оиет је настало ратно стањо ггзмеђу нас н Турске. Црпогорци! Ја знам све тсготе којс сте иодноспли за врнјеме овога дугог нримнрија,- знам и болове вашсra јуначкога срца због тога, што сте били устављени_ на славноме путу к слободи народној. Но знам и то, да се ваша највећа u једина жеља исиуњава данас, кад вам јављам : да наново ступамо у рат с Туреком за елободу народа нашега 1 Црногорци! Сретан и пун благодарности Свемогућему, Ја вам, радостан, јављам, да јс н велика, братска нам Русија стуиила у рат нротнв Турскс, увјерен да ће овај догађај увеличати радост вашу и удвостручитн ваше јуначко нрегнуће н иожртвовање. Руснја, прннуђсна нстом Турском и овлашћена од цијеле Јевропе, полазн да оружјем нзвојује оно, што, заједннчкн са снлама, мнрољубивим настојавањима немогаше иостићи. Цар ослободитељ, Александар 11., иаш великодушни покровитељ, кренуо је, да помогне н нагаем народу у нзбављењу његовом, Црногорци! Помоћу божјом и моћне наше браће руске, ми ћемо овога нута ностнћн, за чим праведно тежимо. Али Ја очекујем данас од вас, Црногорци, више пожртвовања и јуначкога ирегнућа него икада до сад, јер треба да се покажемо вриједнп иомоћи и великога подузећа Руеија, које чини за нас и нашу браћу, н јер је најслађа слобода својом муком стечена и својем крвљу искупљена. Црногорцн ! Сјетнте се славног војевања наших предака са руском браћом иротиву неирнЈатеља наше слободе и вјере, и покажите се достојни њих и надкрилите их јунаштвом, славом и успјесима. Црногорци ! Нека данас не жали нико умријети, јер је ово дан суђени, дан ирепорођаја нашега народа. Из новијех гробова нашијех ускрснуће стара слобода њчродна. Стојећи вазда с вама и иред вама, Цриогорци, Ја вас најсрдачније иоздрављам и довикујем вам : Нацријед, за ослобођење народно ! Тако је дакле, кнез Никола поново дао својим Дрногорцнма разрешнпцу, да могу опет таманнти Турке. Тнме је, дакле, Црна Гора ч>актиикн ноново завојштнла на Турску, и овај пут за највећим нзгледом на успех него пкада, јер је добнла за савезннка моћну Туснју.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. CBECKA I.