Топола

повести одговарао је увек једно те једно: „Разбпте Турке! Друге заповести нема! 11 Јунаштво старога генерала давало је нову моћ његовим малаксалим војницима, онп су се борнли као лавови, и те једне ноћи отели су од Турака код Станпмаки 24 топа. Казује се много и о великом турском Ј'унаштву. Један арапски ескадрон заузме положај у једној шумнци и ту, не снлазећи с коња, тако се вешто и јуначки борио, да су Руси морали извести против њега два батаљона, два попа и један ескадрон, па и тада су га једва прогнали с великош муком и великим жртвама. Код Станпмака буде рањен неки турски паша и почне се љуљати на коњу. Руси се слете око њега да га жива ухвати. Но силовити паша ободри се, притегне коњу дпзгине, исуче сабљу и јурне на гошилу Руса; једноме осече обадве руке, другоше располути главу, трећем запара лице и коспо је дотле, док га Руси на бајонетима не разнесу с коња. Тек 5. јан. у вече сврпш се крвава борба под Филппопољем на десној обали Марице. Самоковско турско оделење било је до ноге потучено, изгубило је сву своју комору, све топове (70) и разбегло се расуто по пустим врлетима Деспот-планине (Родопе). Без коморе, без топова, без мунпције, разбијени, расути и стерани у пустошне брегове у сред љуте зиме, самоковски Турци нпсу више били војска; то су сад само жалосне развалине, јадни остастци једне поносне, јуначке војске. Но ово самоковско оделење под Фауд п Сабит-пашом било је само једна половина целе Сулејманове војске. Друга половина, под личном кошандом самога Сулејмана, побегла је, као што смо видели, из Филипопоља 3. јан у вече, отступајући журно Адрпјанопољу. Гурко са својом војском није могао гонити Сулејмана, једно што је имао пуне шаке посла са самоковскпм тур. оделењем, а друго што му је војска б ила

страшно изморена и шалаксала од силних напора. Но кад се 5. јан. битка са самоковским оделењем примицала крају, Гурко пошље у потеру за Сулејманом нека оделења своје коњице. Руска коњица стигне сулејманову војску недалеко од Филипопоља, јер се Сулејман задржавао, да види шта ће бити са самоковским оделењем и да га избави, ако се још могне. Међу. тим Гуркова војска потуче до ноге 5. јан. самоковско оделење и тако једна половина сулејманове војске беше сатрвена. Но сад стиже зла коб и другу половину, која је била под личном командом Сулејшана. Док се Сулејман бавио на домаку самоковскога оделења, спусте се кроз Шипка-кланац јака руска оделења и Скобљев млаЏи са својом коњицом појави се Сулејману с леђа, upeсече му сасвим пут на Адријанопољ. Сулејман удари сад бежати на исток, повлачећи се планинским путевима на Хаскјој преко Тихтале, Караџалара и Кириџи. Руси погнају Турке. 6 јан. гонили су их живо и једнако их нападали. 7. јан. пуковник Греков с донским козачким пуком учини на сулејманову војску снажан јуриш код Караџадара, разбије је п растера куд које. 40 топова падне Русима у руке. Сулејманова војска прсне по планпнама, разбијена и расута, као и самоковско турско оделење. Тако је и једна и друга половина сулејманове војске била разбијена и сатрвена. Еукавни остатци обадве ове сулејманоце војске, џосле нечувенпх страдања и невоља, под којима су се многи и многи сломнли, пробију се најпосле крозпланине до егијскогамора, где их дочекају турске лађе и одвезу Цариграду.. У крвавим биткама са сулејмановом војском код Кадикјоја, Станимака и Караџалара Руси су задобили од Турака 110 топова и много сваке војничке опреме. Пораз Турака био је савршан, али су и руски губитци били тешки : преко 5000 мртвих и рањених. Тод.

ФИЛИПОПОЉ,

Варош Филипопољ (Пловдив, Филибе) лежи на главноме друму између Софије и Цариграда, готово на половини пута изшеђу Софије и Адријанопоља. Филипопољ се прво звао Eumolpias, доцније Paneropolis, док се на послетку по Филипу М .кедонском, оцу великога Алзксандра, не прозва Филипопољ. Филип Македонски раширио је, улепшао и утврдио варош, која носи његово име. Филипопољ је велика варош, али некад је биојош већп и насељенији, јер историја казује, да су Готи 250 год. по рођењу Христа поубијалиу Филипопољу до 100.000 становнпка. Филипопољ лежи на десној обали реке Марице, сазидан је на три повисока брежуљка, са чега су га Римљани и називали Trimontium. Положај Филипопоља ванредно је леп; само га Трново надмашује у лепоти. Пдући од Татар-Пазарџика кроз богата поља засејана пиринџом, отвара се на Филипопољ красан поглед. Прво пада у очи предграфе, како га Турцу зову: КарашиЈак. Од Карашијака води пут у варош преко дивног моста на Марици. Од моста почиње главна улица „Буљук-чаршија“ у тој су улици најбоље гостијонице

и многи лепи дућани с богатдм стовариштима еспапа. Главна је улица широка и дугапка, а од ње се одвајају на обадве стране многе велике и мале улице, у којима станују готово сами Турци. По нижем делу вароши измешане су хришћанске и турске куће, Ту је „Џумаја-џамесиј 1 (џамија); која је некада била хришГански храм, па су га после Турци прекројили у џамију. Из главне улице свраГа десно друга мања улица, те води на жељезнимку станицу. Жељезница дотиче Филипопољ, а пројектирана је да веже Цариград са, Софијом и Нишом, али и до данас није цела начињена: достиже само мало до иза Татар-Пазарџика. Наравно, да је и оно, што је било готово, порушено сад у овом рату. Брежуљци на којима је сазндан Филипопољ зову се: Џамбас-тепе, Небет-тепе и ђиљдан-тепе. Куће на брежуљцима искључиво сухришћанске, т. ј. бугарске, јерменске и грчке. бне су веће и лешпе од турских кућа. Највећи је брежуљак Џамбас-тепе. Ту је подигнута лепа бугарска. школа,. владичин конак и неколико цркава. - ...... 26*

ИЛУСТРОВАНАРАТНА KPOHUKA CBECKA VII.