Топола

С брежуљака је диван изглед на околину. На западу се види Рило-пданина, на југозападу Деспотова-планина, на северу Стара-нланина, Балкан и река (Марица, која крпвуда као сјана, сребрна парта, и довршује дивhv слику красне филинопољскеке околине. Филипопољ броји до 70.000 становника, понајвише Бугара, а после долазе Турци, Јермени, Грци и странцп. Он је столица паше и православнога и католичког епископа. Пма 9 православнпх цркава, 1 католичку и 20 џамија. ПЈколе у Фидипопољу боље су од многих по другим бугарским варошима. Бугари се паште око својих шкода колико год више могу. У Филипопољу има бугарска и грчка гимназија и једна средња школа за католичку младеж, где се особита пажња поклања изучавању францускога језика. Филипопољ је дао Бугарској, особито Македонији и Тесалијњ в;ло много учитеља н у опште образованих људи. у историји бугарскога ирепороћаја Филипо-

нољ ће заузети важно место. У распри измећу Бугара и фанаријота Филипопољ је живо тчествовао, и то је иојмљиво, јер ту су писменест и народна свест биле већ доста пробуђене, кад су наступили ови црквени спорови. Слободно се може рећи, да је у Филипопољу и околини 60 0 ;° становништа писмено, што је у Турској заиста врломного. Но кад би се узело колико има писметгих међу самим Бугарима, онда би сразмера испала још повољније; изашло би за цело, да је 90 о ;° Бугара писмено. Нема сумње, да 40 o ; u неписмених долази поглавито на Турке. Од Филипопоља с запада на jyry пружа се као амфитеатор Деспотова-планина (Родопе). У тим горама живи до 50000 Бугара мухамеданске вере, а зову се Помаци. Археолог С. Верковић скупио јемећу Помацима врло много народних

песама необичне лепоте и врло давнашње старине. ') Помаци су сачували не само свој језик и своје обичаје, већ и своју народну свест, што их је побудило, да очувају од кварења и пропадања многе народне драгоцене споменике старине, којих има доста у њином крају. Потурчени Бугари својом храброшћу и ратоборношћу показују нам, какав је био бугарски народни карактер и дух пре турске поплаве и многовечног робовања. Помаци мрзе Османдије и Турке, а другују лепо са својим рођацима хришћанске вере. Филипопољски мухамеданци, као и по другим варопшма Бугарске, досељеници су из Азије, потомци

ј старих Осмаплија, који су по освојеним земљама остали као војничка посада. Турци јако изумиру. По казнвањг енглескога конзула Најлза на северу Балкана сваких десет година узумре по 100.000 Османлија. Да споменемо овде шта говоре инглеске путнице госпође Ербијева (Jrby) и Макензијева (Makenzie) о Бугарима варошаннма и о њиним суседима Грцима, којн живе заједно већ од толико векова, и опет је сваки сачувао свој народни карактер. Грк је предан трговнни и шпекулацнји, уме се наћи, разговорап је, но не тражите код њега ни части, ни уредности, ни морала. Бугарин се радије бави земљорадњом но трговнном; он је суморан, ћутљив, али је поштен, вредан и задану реч свето поштује. Грк сплеткари, клевета, „оглаголава 11 и са особитим задовољством труби сваку бруку, док од Бугарина никад не ћеш чтти ружне речи. Поред све жеље и усиљавања Грк опет никад не може ни да ире-

Једрене. (Дре€

варн, ни да надмудрп Бугарина, а не можо нн да га дотера на своју ђунију. Грка пма мање и свакн се вара. ко држи, да је то напредан п развнјен свет, који се усавршава и просвећује друге. 0 Грку пре можеш рећи да је продрзљив и брезобрааан, но храбар и постојан. Бугарпн варошанпн јако се разликује од Бугарина сељака. Бугари сељаци свп су хришћанн. Онн пду полако, мнрно, пшурено, с обореном главом и изгледају тако тупоглавп, као да им је насино убијено и срце и душа. Но чим се укаже прилика, они се јављају кае људп красне душе и лепе памети, теже за науком, ма да зебу да ће их Турци с тога гонити и упропашћиватп. Треба да напоменемо, да у Филипопољу н околини има до 8.000 Бугара католика; зову се Па влић а н и и добијају сваку потпору од францускога

ИЛУСТРОВАНА ратна ероника СВЕСКА VII.

М Један део ових пеоама штампао je г. Верковнк )уз сарадњу пок. Ј. ШаФарнка) у Београдт 1874 год. под наоловом „Славенска Веда“. Другн, много векн део налазн ое на оценн код дМатнце хрватоке“,