Топола

3. Ово решење има се извршити најдаље у размаку од пет дана, рачунећи од 13. овог месеца. о. р. Пуков. руског Бобриков. С. р Салих, С. р. Љ. Ивановић Ценералштаб. потпуков, Зјенералштабни пуков. С. р. Мусхафа, C. р. Ј. Петровић коњинки потпуковник. ћенералштабнн мајор С. р. Иомајил, С. р. Ј. Велимировић коњнчки мајор. фенерадштабнн мајор. С. р. Масхар, С. р. Др. Франасовић мајор. наиел. санитета пешадијокн мајор. С. р. Коњарски, капетан. Примедба. Питање о заузетом турском земљишту код Повог-Пазара, Сјенице и Нове Вароши још није режено, али је покренуто, и има се тек накнадно решити.“ Тако се свршио овај други крвавн рат Србије с Турском. И у овом рату мала Србија поднела је големе жртве у крви и имању. Још пису прибрани сви податци о српским губитцима у овом рату. Али ти губитци морају бити огромни. Око самога Пирота Срби су

изгубили преко 800 људи, око самога Куршумља и самоковског виса 170 мртвих, 111 изгубљених (који Се такође могу писати у мртве, јер Турци нису штедили наше заробљенике) и 908 рањених. У две године Србија је водила два велика рата. Мали и сиромашан српски народ у киежевинама поднео је огромне, тешке жртве. Сав опширни предео од ћустендила до ђуниса и од Дунава до Сарајева преливен је крвљу српскега народа, претрпан костима његовим, згариштима села и рушевинама школа и храмова његових. Хоће ли из ове проливене крви, из ове просуте моћи народне ннћн његова светлија будућност, његов срећнији живот? • то ће показати најближи дани што су пред нама. Но свакојако из ове буре, што се већ две године ломи над Србијом н целпм српством, из ових крвавих дана крваве повеснпце наже српски ће народ изнети чврсто и јасноуверење, ко му је пријатељ, ако душианиубица будућности његове. Тешко силницима, на које прокапљекрвава суза народа, који је источио сву крв за своју сдободу и слободу поробљене браће своје. Тод.

В0 ђЕ СРПСКЕ В ОJСKE.

I. Војвода Машо Врбица. Ј Војвода Машо Врбица, министар и садањи шеф генерад штаба црногорске војске, јесте један од људи у Црној Гори, који својим положајем и имањем имају највећега уплива. Родио се године 1830, по некима 1834 на Његушима у селу Врби, учио се у цетињској школи и одликовао се као момче год. 1852 у походу кнеза Данила против Пипера, и у боју око Спужа, за које је постао десечар. При нападу Омер-паше на Црну Гору год. 1853 постане Машо стотинаш (капетан) и био је уз Мирка Један од оних 25 витезова, који су 9 дана нечувеним јунаштвом сузбијали хиљаде Турака из пећине манастира Острога. После овога рата пошље га кнез у Петроград на науке, где је тригодине дана учио ратну школу иизучио топциску вештину. Год. 1856 би одаслан да умири побуњене Куче и употреби ту придику, те са срдарем Јолем Пилетићем Јосвоји град Медун, но се не мога одржати у -њему, јер су га били опколеди силни Турци. Сретно се пробије кроз турску силу и постане за то витешко дело командир (пуковник) витез даниловог одличија. -Год. 1858 учествовао је у славноме боју на Граховцу, где Је изврсно уирављао топовима, за храброст у томе боју обдарио га Је кнез Данило својим одличијем крстом о врату и красним мачем. После три године, год. 1861, беше устанак у Херцеговини и Врбица се борио уз усташе, кад је 1862 заратила и Црна Гора, допадне Врбица у славним бојевима ирана, а кнез Никола га оддикује обилићевим одличијем. Год. 1864 путовао Је Врбица дипломатским пословима у Београд и у Букурешт, за успехом истих имено-

l ) Види УТ. ов. „Ил, рат. Кронике’ 1 .

вао га је книз Никола својим побочником и подарио му је у одличје звезду даниловога реда. За чување црногорске границе приликом устанка бокешкога 1869, одарио га је цар аустријски витепшш крстом свога ордена. Врбица важи за врло препреденог дипдомату, ремек препредености показао је у спору око Вељега брда, које су Турци купили од Пипера у два маха за 1 милион гроша па су пашњаци 'на том брду опет остали пиперски. Са свога пута од год. 1872 познат је Врбица и у јужној Угарској, где је посетио омладинску скупштнну У Вршцу. У друштву са војводом Илијом Пламенцем преустроио је Врбица црногорску војску и снабдео је са бољим оружјем. За време рат i српскога год. 1876 био је у Србији заступник Црне Горе, образовао је и Јатаганску легију“ која је чинила чуда од јунаштва. Његовом управом, задавали су црногорски топови за девет крвавих дана Сулејман-паши сто јада а исти су после у ове дане силно допринели паду НикшиТа, Бара и других турских тврђава. Врбица је осредља стаса, мало шишкав, црне косе а плавих очију. Цене га да је после кнеза најбогатији човек у ЦрноЈ Гори, а веле да се обогатио вештим трговањем нарочито са рујевином. Аустријски цар учи му оба сина у бечкој терезијанској школи о своме трошку.

п. Пуковник Тихомиљ (Теша) Никодић. (Заповедник нбароко војске.) Над ибарском војском српском, којој је природни задатак морао бити тај: да се здружи с црногорском војском, те тим да отсене Босну и Херцеговину од Старе Србије, и по томе од остале Турске заповедао је у

ИЛУСТЕОВАНА РАТНА ЕРОНИКА. СВЕСКА VH.