Топола

почетку ерпско-турског рата год. 1876 испрва ђенерал Зах, доцније, пошто је овај одступио, ,па до закљученог мира с портом, пуковшш Илија Чолак-Антић. Сад у поновљеном рату Србије с Турском, примио је над том војском главно заповедништво пуковннк Тихомиљ (Теша) Ннколић. Овај српскиофицир, неоспорно јеједнаод најомиљенијих личности у целој Србији, врло уважен и мимо војених кругова, породица му је родом из села Вр ањ ев а у Банату. Свршив у Београду гимназију и војену академију (тада виша артиљеријска школа) с одличним успехом, буде као државни питомац изаслат у Немачку, Белгију, Француску и друге стране земље, да се у појединим војеним стру-

кама, нарочпто у топништву темељно изобрази. Вратпв се у Србију, био је дуже времена командант батерије у Ужици. Год. 1858 постао је професор на војеној академији у Београду. Наскоро за тим поступи за мајора; а као потпуковник био је побочник кнезу Милану. Год-1873. постао је заповедник београдског гарнизона и пуковником. Год. 1875. кад се у Србији такође дошдо до убеђења, да варнпца херцеговачког устанка мора запалити источно питање, те министарство Данила Стевановића мораде уступити место акцпјоној партији, буде позван у министарство Ристићево за министра војеног. Каотакав остао јеи у министарству Каљевићевом, које по кратком времену замену оно прво. На том тешком месту издурао је својскии касније опет у мини-

старству Ристићевом, кад је већ Србија ступила у рат, а иступио је некако пред завршетак прошлог српскотурског ратовања. Коме је познато, како до Тешиног министровања војена „спрема“ Србије није стајала ни у каквој сразмерици према гласу своме, а ко знаде шта се све захтева да „спрема“ буде таква, да се у рат угазити може; тај ће тек умети оценити засдуге, које је Теша као војени министар за Србију стекао. У оним околностима, мање енергичан човек, и мање безобзиран патријота од Теше, неби ни десети, можда ни стотинити део могао извести од онога, што се морало извести, набавити

и учинити, па да је војска српска могла и онако спремна поћи у бој, како је пошла. Колико је Теша и енергичан и родољуб знаће они понајбоље, који знају узроке његова одступа из министарства. Пуковник Теша врло је мила и привлачљива појава. Висок, снажан, гибак са врло искреним веселим погледом човек око својих 47—8 год. изгледа младоликог. У дужности је савестан, до крајности тачан и брз , на послу, као што је окретан и у друштвеном животу 1 и саобраћају. Колико би пуковник Теша показао способности 1 стратешке као самосталан заповедник, једног већег во-

јеног кора, беше му општим операцијоним планом српским и током овога ратовања у овај нах ускраћено да покаже, али да је храбар и увиђаван јунак а врло способан официр, хо је такође опште мњење свију официра и војске у Србији.

111. Милојко Дешјанин пуковБик u заповедннк моравског кора *) У друштву срвских, наротато млађих офидира увек се са великин штовањем спомињалоиме Милојка Лешјанина. Увршћавали су га у најинтелигентније српске официре и пријатељи и непријатељн његови. у карактернпм особинама његовпм спомпњала се од увек једна као нарочпто јако развијена, а то је: крајња, тако рећп „енглеска 11 хладнокрвност на према опасности каквој. У време „бомбардања београда“ (год

1862) као и за време овог српско-турског рата јасно је изнео на видпк ту своју особину. Милојко Лешјанин умио се као већп део српскн официра у Београду основним знањма војеним. Довршио је пак, као млоги други његови садруговн своје образовање на „страни.“ Дуже времена био је заповедник београдског гарнизона, а пошто је млогозаслужни управите.н војене академије садањи ђенерал Зах добио други

Мајор Паја I)oр!|евић..

ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОППКА СВЕСКА VII.

*) Обраћа.ш смо се на Бшпв страна, са којих ее могосмо надатн да ћемо моћн добитн нужна дата, с којнма Ou могли попуннтп ове биографске скице, ад' се неможемо похвалптн са преведико л пријатоЈБске“ предусретл>ИБОстн. У.)