Топола

определење, постао је Лепгјанин управитељем те школе, на којој’ је неко време пре тога био проф. За време намесништва био је неко кратко време и вој. министар. У почетку српско-турског рата (год. 1876) био је заповедник тимочке војске. Као такав показао је, да је и способан стратег и личан јунак. Жали боже, било је у тадањнм околностима и сувише млого усдова за неуспех томе раговању, те поред свију напора и способности, Лешјанину се није насмешила ратна срећа. Већ се сад увиђа, а касније биће то свакоме јасно, да за неуспехе на Вел. Извору и Зајечару мало може пасти одговорност на војсковође српске који еу према природи ствари имали само да је стратегички и тактички у корист своје земље изведу. За време тога рата био је и ђура Хорватовић под његовим главнпм заповедништвом, са својим оделењима. Пуковник - Лешјанин има ће око 45 —8 година. Врло је импозантна мушка појава; висок, сразмерно развијен. Држање му је са свим војничко. Као војник врло је строг, иначејеврлоблаге наравии понашањаодабрано-љупког. Броје га у најобразованије српске официре. У другој фази српско-турског ратовања (год. 1877.) Лешјанин је командовао моравским војеним кором, и као што се зна, имао да покаже много боље успехе, но прошле године.

IV. Стеван Бињички (Беницки) потпуковник. Породица Бињички, у личкој пуковнији, сада већ развојачене горње врајине дала јемногога јунака и одличних официра аустријској војсци до данас. И данас је из те породпце у животу један стриц садањег српског потпуковника Стеве Бињичког, чију слику овим приказујемо нашим читаоцима ц. кр. аустр. мајор у миру; други је као ц. кр. капетан још у служби у 79. пуковнији бана Јелачића; рођени брат Стевин капетанјенааустријској ратној флоти. Отац Стевин погинуо јекаовојнику борбипротив Мађара, год. 1848 у Угарској. Стеван Бињички рођен је у селу Мушалуку (1 миљу далеко од Госпића) у личкој пуковннји. У осмој својој години, као син у рату погинулог војника, буде примљен У војену васпитну школу нижег реда (Obererziehungshaus) у Сервали (код Удине). Ту је провео четири године и научио талијански језик. Отуда дође у Беловар у граничарску вој. школу компанијску, uo немога довршити сва три разреда, јер већ букну талијанско-аустријски рат, те и Бињички мораде с војском поћи. До год. 1864. сј ужио је у личкој пуковнији као кадет и учитељ у пуковнијској војеној школи. Отуда премести се у „регулаше,,, у пуковнију 26. вел. кнеза руског Михаила, где год. 1866 постане официр. С том пуковнијом учествовао je и у великој битци код Краљевграца. Наскоро затим даде оставку и оде у Србију. Његов одлазак жалили су сви његови другови, који су гајако ценили и волели. У Србији није био одмах примљен у војску, него је дуже времена радио као цивилпи инжињер. У томе времену препатио је доста невоља, а ваљда највећу, кад је као инжињер, ходајући по Старој Србији, допао турских руку, који га баце у тавницу и свакојако су га злоставили, сумњајући да je српски ухода.

Касније га приме у Србији у понтоњерски кор за | потпоручика. Ту су његове способности у први жах слабо i умели ценити његови претпостављени. Шта више и ! гоњен је збогсвога слободоумља, слабо је аванзирао и рат Iод 1876. затекао га је још као капетана. По у рату су I га врло брзо уздигле његове способности. Поред многих одличија, он је брзо дотерао до потпуковничког чина. Учествовао је у свима борбама од кад су Турци нагрнули од Нпша на Суповац, па све док није допао | тешких рана. У тим борбама био је увек у првим редовима и два су коња под њим убијена. У борбама | на Прћиловици био је рањен у кук, али не хтеде оста: вити своју војску, не хтеде отићи у болницу; лечио се ! сам под шатором и био је увек код својих предстража. Кад Турци пробише на Прћиловици 20. августа, те се I српска војска повуче ђунису и Вел. Шиљеговцу, Би; њички је био командант Шиљеговачкихположаја; имао Је под собом 9 батаљона и тује сузбијао Турке победоносно све до 16. септ. Тога дана српска војска предузме : општи напад на Турке, услед чега се изроди једна од најкрвавијих битака. Срби не могоше потиснути Турке, али је оделење Бињичкога тога дана најбоље напредовало и заузело два-три важна турска положаја, Услед тога Турци приберу против Бињичког знатну силу и ударе на њега 18. септ. Па свима су другим тачкамадемонстрирали, само против Бињичког су ударали свом снагом. Јуриши су трајали цео дан; Турци су се догонили до под саме шанчеве; Бињички није мицао целога дана из шанца на који су Турци највише налетали; храбрио је личним 4 унаштвом свбје војнике и одI биосве турскејурише. Но у тој крвавој борбибуде тешко рањенуколено. Куршум мује расцепио светри ножне кој сти. Рањен Стева не укдони се ни тада из шанца. ВаI љајући се у својој крви, храбриоје војску, издавао наредбе и оста на месту док се битка не сврши. (0 томе су му његови војници и једну песму спевали.) Тада га однесу полумртва. На његово место дође руски потпук. | Молоствов и на скоро Турци пробише баш на том месту. Чим паде Шиљеговачки вис, дође ред и на Кре-1 вет, па и на ђунис. Шиљеговац је био кључ српских : ђуниских положаја. Стеве није било да брани овај кључ . „Устава се провалила, Бурја продре силна“. У овомрату Бињичкије командовао ибарском бригадом и имао је крвавих бојева с Турцима око Куршумља. ПоI ред Хрватовића на истој висини стоји Ст. Бињички; као војник раван му је, као човек можда га још и надмаша. Као ђак у школама био је свагда одличан; као официр у аустријској војсци врло поштован, и ради способности и ради чистаи стална карактера. У школи му је и презиме од Бињички сведено на Беницки, као згодније немачком изговору. Особито је вешт у гимнастици и мачевању Бињички има сад 36 година. Средње је висине, н лепог, озбиљног мушког израза.

V. Мајор Паја ђорђевић. Паја ђорђевић, за кога се без приговора могло казати, да је био „један од најинтелегентнијих српских

ПЛУСТГОВАНА РАТНА КРOШIКА. СВЕСКА VII.