Топола

ТУРСКА ВОЈСКА.

УСТРОЈСТВО. Данашња војепа сила турска образоваиа је uo војеном закону од 1869. а устројство њено имало је да се доврши годином 1878. Бећа част овога устројства u данас је још на хартији, за то се врло тешко разабрати те знати извесно, шта је већ изведено, шта има да се још изведе. Бојена сила турска састоји се : из нпзама илн редовне војске, р е д и ф а нли резервне војске, мустахФиза или народног устанка. Зантије врше иолицнјску службу у земљи а башибоз у ц u су нередовна војска. Сваки мусломан је дужан да служи као војник од своје 20 до 40 године, ii то 4 године као редовни низам, 2 године на допусту као и х т u ј а т. У артпљерији служи као редовни 5 а као допустник 1 годину дана. РедпФ се образује нз људн, који су ислужили као низам; онп, којп су ставили место себе заменике у низам илп су се коцком ослободнли, ступају одмах у реди Фе. РедпФи су само пешаци, ислуже 3 године у првоме, 3 годпне у другом позиву или класи, а обучавају се годишње месец дана у службп. Koju ислуже као редпФи ступају за 8 година у мустахФпз, у народну војску. Дакле из редовне у резервну пз резервне у народну војску то је ред војене службе у Турској. Заптије су као и жандари изслужени нп зами, те служе иод најам. Башпбозуци су нека врста „банових слободњака“, о свом руву и круву као будалина Тале, секу, пале, робе, те су права куга, Хришћани ii Јевреји нису дужнп да служе у војсци адп плаћају за то намет у новцу. Стамболије, Крићани и Черкезп не дају регруте, Арбанаси, Курди и Арапи су башибозуци, ма да би они морали као u другп чинити уредну војену службу. Цела турска царевпна делп се у погледу војенога устројства на 7 ордија (војенпх корск.пх округа), које се деле на батаљоне округе. Ордији заповеда мушир (маршал) u ваља да се као и код нас дели ua дивизије п брпгаде. Ордија бп ваљало да има 6 пешачких иукова (регимената), 6 стрељачких батаљона, 4 коњпчка пука. 1 топпички пук ii 1 нионирску комианију. Држи се да је до сада органнзовано само иет ордија а о Багдадској и другој Араиској да нема hii трага ни гласа. Сада да пређемо на поједине врсте оружија. Податци ови цриљени су из „Бојенога зборника“ за год. 1876. Низам или редовна војска састојп се из 43 иешачких иукова Дсгимената), у свакоме нуку по три батаљона, 43 стрељачких батаљона, два пограничка иука босански и грчки п два иограиичка батаљона ариаутски и херцего-

вачки. Тробатаљоии иук броји 86 ОФицира, 2250 редовиих војника и 114 људи ван Фронта; у стрељачком батаљону (уз два брдска тоиа) има 28 ОФидира, 780 момака, 48 људи ван Фронта. Рсдиф ваља да има 300 батаљона, али у истини нма ux само 207. По устројству, које јс још ua артији, треба да има сваки пук uo четири батаљона. Коњида састоји се из 23 дука ио 6 ескадрона. у сваком даље 1 козачки пук са 5 ескадрона, 1 черкески нук са 4 ескадрона. У ескадрону дма 6 ОФНдпра, 138 коњаника, 11 трубача и људп ван Фронта. Артиљ ерu ј а је од две врсте : једна је иољска u брдска, друга градска u бајирска. Пољска артиљерија дели се на иукове, а иукови на батаљоне. При свакој од иоменутих 7 орднја ваља да има 14 батерија а наиме 9 иешачких, 3 коњичке, 1 брдска, 1 мптраљеска свака ио 6 топова, дакле свега 528 тоиова. Градска н бајирска састоји се из батаљона ио три комианнје. Батаљоии своде се на иукове, но 4 у Дваком. које ЧIШII 28 батаљона, не бројећи разне команде разбацане ио разним градовима У комианнју броји се 170 људи. Градска и бајирска артиљерија броји 17.650 момака. Пндннирска војска састоји се из саперске б])игаде, свака по два батаљона од две компаније уза сваку од седам ордија. Уз то нридолази и 21 компанија војника занатлија, којп пропзводе што је војсци нужно за одело и за прибор. По себи се разуме да је иорта, ратујући ево већ трећу годину, набавила силно оружје u 3 Немачке, Енглеске и Амерпке. Турскн пешак оружан је Мартинпјевом, Снидеровом острагушом са бајонетом. Уз то има инФантерија ножеве а стрељачки батаљони јатагане. Коњица је оружана кривим сабљама u револве : рима, ескадрони што стоје на боку и нареднпци орулГанп су карабинима ио суставу Ујнчестровом. Средњи ескадрони имају џиде га црвеним барјачићима а Француска седла. Топове имају Турцн већином челичне Крупове, брдска артиљерпја 3 Фунташе, коњичка 4 Фунташе а пешачка 4 u 6 Фунташе, митраљезе Гатлингове. У коњичкој и иешачкој артпљернји вуку ? ' 6 коња један топ, 4 једну митраљезу а брдску носе на коњнма н мазгама. Бозови и комора су најслабнја страна турске војске. Све што је војсцп иуждно вози се сељачком нринрегом u на самарима. Но још је већа мана турске војске то, што нема ваљаних офицнра. Неки који су пз нростнх војника постали частнпцп не зиају нн чптати ни ппсати, не уче се даље војеној науцп ; ohii пак који су изучили војене науке ве занимају се практичким веџбањем. И сами ОФицнри ћенерал-штаба не умеју да развиде војеку. Уз то ваља наиоме

ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА, СВЕСКА I.