Топола

нути још п то, да се. до. чина долазп мптом и .сплетком. Да ОФпцпрп пљачкају- п краду, обпчна је ствар а до скоро су добпјалп п дегенеке. НаЈбољп су турскп ОФпцпрп стране потурпце : Енглезп, Пољацп, Немцп. Страпцп се највпше п занпмају уређпвањем турске воЈске, готово свакп успех пМа се прпписатп љпма. Турски .је воЈник врло скроман у својпм пбтребама, служп годппама без ајлука (плате) у рату, трпп глад п жеђ, бпје се -јуначки особпто у одбраии, равнодушан )е у смртном часу, Јер се тврдо узда у Алаха п у пророка. Кад га руководе добре вође страшан Је. Са рђава возарства н неокретноетп у брзпм маршовпма, патпла је турска војска мпого у свпма прошлпм ратовима. Турској портпје на помоћп подкраљ (кедпФ) мпспрскп. за то ће, бптп потребно да наведемо овде гато п о миспрској војеци. Мпспрске војске пма редовне п передовпе. Редовна војска одабира се новачењем. Ко не ће да стунн у војску плаћа откупа 15,000 Франака. Пешак служп 5-, коњпк 6 а топџпја 7 година. Редбвпа војска бројн 1 гардпску п 4 друге дпвпзпје., У сваку дпвнзпју пду две брпгаде пешака, једна брпгада каваљерије, једна топџпјска регпмента u једна ппјонпрска компанпја. У брпгаду

броји се два пука, у пук три батаљона, у батаљоп осам компанпја, у компанију 3 офпдпра, 1 наредиик, 3 подпаредиика, 8 десетара, 1 трубач, 85 војнпка, све то како у мирпо тако и у ратно доба. Кољнчкпх пукова има 10 а на име 4 хусарска, 4 драгонска п 2 уланска. У сваком пуку пма 5 ескадропа а у сскадроиу 122 момка. У артнљерпјскп пук бројп се 12 батерија свака по шест топова. Топовп су пзолучепп Круповп. Градских топџпја има трп пука. II ешацп су одевенп нространнм, сукненпм, плавпм шпњелом (огртачем) са кукуљпцом, плат-. ненпм блузама п чакшпрама п црвенпм Фесом. Пушке су пм Ремппгтопове, кољпца има сабље п ппштоље, хуланп пмају џиде, Нередовпу илп башпбозучку војску врбује влада, оружа је и пздржава је. Делп се на орде свака по 400 момака, а употребљују се око Црвепога мора п у јужном Мпспру. Офпцпрп су већпирм странцп, ма да у Мпспру пма пешачка, топничка, каваљерпјска војена школа, п академпја за ђенерал-штапске ОФПцире. Мпспрска војска је добро уређена алп је свпкла на- топло подпебје, те ће бпти Турској од слабе помоћп у Европп. В.

БОЈНА ПОЉА.

Некада, док још шце бпла пзишла пушка п тон, кад еу се војске у борбама служиле, тако званим, „ладпнм оружјем“, као : копљем, сабљом, буздованом и т. д., ондајеу ратовпма земљпште долазило у обзпр само у одпосу на кретање трупа п пренос ратнпх потреба. За ту су цељ, наувек превагу пмале, а и сад пмају, равнпце п долпне, а од брдовптпх предела онп, који пмају боље путове. Тактичка страна борбе слабо је зависпла од земљпшта. Опде, где је за борбу нужпо, ■да се непријатељп, тако рећп, грудп у грудп један с другим сударе, и где нобеда завпси Фактички од телесие п бројне снаге г.ојсака ту је за олакшаље саме борбе, за обе непрпјатељске страпе, превагу имало равнпје и чистпје земљиште над брдовптпм и шумовптпм. Зато су у старо време велике равннце п престављале прпродиа бојпа поља, на којима су народп старога века делили мегдане. Доцнпје, кад је пронађено „ватрепо оружје“, пушка п топ, учпњен је преврат у ратовању, на рочпто у самој тактици. Са проналаском, дакле, п усавршавањем ватреног оружја, земљиште је почело да добија све већу и већу важност п у тактицп, тако, да данас без доброг познаваља бојног поља и без вештпне у употребљавању зем-

љишта прп самој борбп, нпједна се војска не може сматрати као ваљана п потпуно спремна за рат. Кад се природна својства земљпшта, предметп, којп су на бојпом пољу, као : брда, шуме, реке пт. д. вешто и паметно употребљују, то може у млогоме да заменп бројну снагу п ратну опрему војске. Важност положаја какве војске, у сравнењу са ноложајем непрпјатељске војске, може да се пзрази доста тачно бројном велпчпном војске. Кад две бројно јсдпакс војске, које су п једпако храбре, заузимају разне положаје, унапред се на сигурно може знатп, која ће војска при судару да победп. Тако може бројно мања војска борећи се из згоднијих положаја, да победп бројно већу војску, код које лпчна храброст војнпка нимало ие пзостаје иза храбрости војнпка прве војске. Може се рећи, да, с иогледом па данашње ратовање, чпсто тактпчка својства земљишта стоје у супротности са својствима, која су потребна за саобраћај и кретање трупа п ратног матернјала. Док се у тактичном погледу, па прплпку, каже, да је брдо јачп положај од равнпце или долине, да је впше н стрмпје брдо јачп положај од ипжег п са блажгјим странама, или да је голо пол,е слабији положај од шумовитог, дотле су

ИЛУСТРОВАЕГу РАТНА КРОНПКА, СВЕСКА I